Učitelj

26 Антон Скала

Заштита абнормалне деце у послешколско доба

Већ из ових кратких података о организацији заштите абвормалне деце могли смо увидети, да задатак заштите: да се абвормално дете оспособи за самосталан и продуктиван рад, те да се спасе беде и просјачења никако не престаје са завршеним Радом у школско доба детета, него да управо тада отпочиње најважнији део заштите, наиме: саветовати свакоме детету подесно Звање, оспособити га за самосталан рад и наћи му место, где се неће услед својих телесних или душевних недостатака искоришћавати, него где ће му бити обезбеђена зарада и будућност.

Да би се тај најважнији циљ заштите абнормалне деце што боље и сигурније постигао, потребно је да сви заводи за васпитање абнормалне деце имају или потпуно уређене радионице за оне занате, који су најподеснији за поједину врсту дефектности, или пак уређену економију, где би се тежи случајеви абнормалне деце, који нису способни за занатску обуку, оспособили за разне земљорадничке послове. Без овако уређених завода заштита 26нормалне деце тешко постиже свој циљ. Пошто сви наши заводи немају још подесних радионица, то је потребно нагласити што су поједина хумана друштва за помоћ абнормалној деци, правилно схватајући свој задатак, ставила себи у дужност да се брину и о занатској обуци ове деце.

Један од најважнијих тренутака у животу сваког човека је онај, кад по свршеном школовању и образовању или по свршеној обуци, ступи први пут у службу и почиње да зарађује свој хлеб. Нормално развијеном детету сада није више потребна нарочита помоћ, али заштита абнормалног детета има међутим још увек велику обавезу према својим штићеницима. Кад је заштита сместила своје штићенике код разних мајстора и у разна предузећа, она се брине о томе, да се ни једно дете не искоришћује а у случају бездушног и себичног поступања, она одузима дете и налази му боље место.

Пошто је због привредне кризе скоро у свима предузећима дошло до смањивања рада у пола, а многе су радње престале радити, услед чега се повећао број беспослених, све је теже наћи место абнормалноме детету. Али пошто број абнормалне деце ни

У једној па ни у нашој држави није малени, а издржавање а6-

нормалних, који не могу ништа зарадити, значи за породицу, друштво, општине и државу велики терет, потребно је да се целокупна: државна, самоуправна и приватна заштита абнормалне у једној па ни у нашој држави није мален, а издржавање абнормалне деце у корист народне привреде и националног благостања. То ће се постићи на тај начин ако се за абнормалну децу У школско доба подижу васпитни заводи са потпуно уређеним радионицама за занатску обуку, а за абномарлне после школског доба да се установе интернатски уређене радње, предузећа или економије, у којима би радили и зарађивали абнормални штићеНици, док им“се не нађе подесно место ван ових заштитних пре-

дузећа. Оваква интернатски уређена предузећа за привремено