Učitelj
164 Милић Р. Мајсторовић
у ту тајну и Њему је постало јасно: да питање југословенске нације није толико питање правно-политичко, ни апстрактно-социолошко, већ питање конкретно-историско, пошто је нација продукат оригиналне историске стварности, која се не може материјалистички, ни рационалистички објаснити, већ на неки оригинално тајанствен начин. у
У Својој „Престоној беседи“ 16 марта 1919, још као Регент, Он је изговорио ове знамените речи:
„На подлози заједничког порекла векове смо провела у шешким историским приликама под разноврсним утицајима п развијали како смо кад и где могли своје заједничке пили своје засебне особине, увек добро памшећи и знајући да смо једно.“
Овим речима се снажно изразила мисао: да је нација јединство расе, која као антрополошки фактор има велику вредност, па иако није историска по преимућству, она има своје тајанствене дубине, а тако исто да је нација јединство историске судбине и да је свест о тој судбини национална свест. Нација је, тако изражено, нарочита личност, нарочити ноумен, нарочити субјекат, који вечито живи у историском процесу и у коме живе и садашње и прошле и будуће генерације. Зато дух нације тежи увек вечности и противи се уништењу прошлости од стране будућности и садашњости. Отуда је прави национални живот веза предака са садашњицом и будућности, веза која се чува у националном памћењу, веза која чува узвишене завете предака.
__У Своме говору Депутацији Зетске и Врбаске бановине, Краљ Васпитач казао је и ово:
„Доба националног страдања и борби завршено је победом и пошпуним уједињењем. Пред нама је време мира, рада и сшварања на свима пољима народног и државног живота.
С поносом на нашу узвишену историску прошлост, очувајмо и негујмо светле и расне одлике и врлине, п сву истрајносш пи снагу упушимо раду на културном подизању и народном благостању наше домовине.“
У националном духу се крије начело чувања идеалних одлика и врлина предака и зато је зидање и културно уздизање на том темељу дубоко национално и плодоносно. То чување идеалних завета дубоко је скривено у духу сваког члана наше нације, уколико он није изопачен настраним васпитањем. Зато је национално наша највећа дубина, наш најдубљи духовни слој, који је не само старији, већ и снажнији од свих познијих друштвених облога и наслага. Зато силазећи у дубину сопственог духа, ослобођени свих материјалних наслага и спољашних интереса живота, ми наилазимо на тајанствени живот нације, на тајанствени живот народног организма, који никада не живи на површини, већ увек у дубинама. Отуда кроз нашу националну вољу говоре све генерације живе и мртве, говори велика наша прошлост, садашњица и тајанствена и загонетна будућност, говори целосан дух нације, који се бори за вечита начела против свега релативног, пролазног,