Učitelj

Значај надмешања за грчку просвету 203

ника у легализованим облицима. Пошто се у главној расправи прочитају тужба и одговор оптужеников, странке говоре на повишеном месту, и то најпре тужилац, а онда оптуженик. Докази у говору свакога од њих личили су на снажно и еластично тело извежбаног атлета. Странке су пазиле да што сажетије искажу своје мисли, јер је време законом било одређено, а мерило се воденим часовником. ;

Сва та агоналност није могла да остане без утицаја на развитак моралног осећања и држања. Као телесна снага, брзина и окретност, као ратничка храброст, као телесна лепота, као уметничка, философска и беседничка способност, тако је и врлина била предмет агоналне активности. Људи су тежили и трудили се да у врлини надмаше друге или, ако нису били способни за ту победу, да бар не буду надмашени од других, себи једнаких. Ништа у томе правцу није природније него изјава амбициознога Темистокла да му не да спавати маратонска слава Милтијадова. Стога Тукидидов Перикле, обраћајући се синовима и браћи погинулих јунака, каже ово: „А вас..., који сте овде, видим да чека тешка утакмица (ауФфу). Јер кога нема међу живима, тога обично свак хвали; а ви, ма колико били храбри, нећете постићи да вас једнако цене као ове, него ће вас још увек поштовати мало мање него њих. Јер живи завиде супарницима, и само онога који им није ни путу и не изазива никакву суревњивост припознају драге воље“ (1 45, 1). А изјављујући да ће децу погинулих, док одрасту, хранити држава о свом трошку, завршава овако: „Тиме она не само овим покојницима него и онима који иза њих остају намењује користан победни венац као награду; јер где је за врлину одређена највећа награда, ту и ничу најврснији људи“ (П 46).

т в

Хелени су и умирали с вером да ће сеи на оном свету надметати и гледати надметања. У П олимпијској оди (ст. 61 и даље), посвећеној Терону, тиранину Акраганта, Пиндар црта онај свет према орфичком учењу и каже да се душе на острву блажених надмећу у играма као и на овом свету. Сократ који је био агонист 5ш1 сепег5 целог свог живота, замишљао је и загробни живот као живот вечних дебата и агона духа: „А што би било најважније: проводио бих онда свој живот истражујући и испитујући, као ове на земљи, ко је од њих мудар и ко мисли да је, а није. Шта би ко дао за то, људи судије, да испита онога који је против Троје повео био ону многу војску, или Одисеја, или Сисифа, и хиљаде и хиљаде других, и мушкараца и жена што би их човек могао да помене» С њима се онда разговарати и бити с њима у друштву и испитивати их, — то би било неизмерно блаженство“.“) У нашој народној песми Секула се у змију

4) Платон Одбрана Сократшова и Крштон, с грчког превео Д-р Милош Ђурић, предговор написао Д-р Бранислав Петронијевић, издање Франц.-српске књижаре, Београд 1930, стр. 42.