Učitelj

Размишљања о прагмаштизму 205

али све речено, баш зато што је Цемс највећа снага прагматизма, а гогНоп односиће се уопште и на сав прагматизам.

|

Пре свега нужно је отстранити једну илузију. Не стављати знак равности између Џемса и прагматизма! Прагматизам у излагању Џемса и Џемс у оквиру и под стаклом прагматизма ни изблиза нису једно исто. У прагматизму постоји само делић Џемса, прагматизам је случајна Џемсова одећа, а сам он и душа његова бескрајно су значајнији, бескрајно дубљи и сложенији од прагматизма. Писац »Тће рппејр 1е5 ог рзусћојоту«, писац „Разноликости религиозног искуства“, као ретко обдарена личност, као природа уистини окриљена филозофским Еросом, не може се исцрпсти и адекватно изразити у еклектичком и у суштини неодређеном прагматизму.

Он даје очаравајућу гиздавост прагматизму. Под његовим пером прагматизам блиста свима бојама живота, прелива се страхом и метежом светског тражења. Немогуће је свом душом не одазвати се на његову реч, садржајно надахнуту, потстицану унутрашњим огњем и срдачним жаром. Опсенарству Џемсове личности подајеш се невољно и без двоумљења. Али прагматизам г Може ли прагматизам да изазове макар делић одушевљења, које Џемс непрекидно изазива» Одвојте Академију од Ломоносова и у Академији ће остати само зидови и намештај. Одвојте прагматизам од Џемса и у прагматизму ће остати беспринципијелни хаос најразноврснијих филозофских одломака. Софистички релативизам, тако карактеристичан за прагматизам, позајмљен је непосредно од савремених европских филозофа. Софистички релативизам је болест савременог духа, која је захватила десетак мислилаца, и има велику сферу акције а прагматизам, у целини примивши у себе ову болест, можебити и поступно је врло „практично“, јер је пливао низ матицу, али је тако себе лишио сваке идеје оригиналности. Прагматизам је еклектичан, не ствара нове тачке посматрања, нема ни једно стваралачко Наг, које карактерише све велике мислиоце; он је у идеји својој само чичерон, путовођа, који има циљ једино да оријентира. Задатак ипак поштен, али, на жалост, овај чичерон, као и сваки чичерон, гледа да проведе путнике мимо истинских скровишта духа и задржава се пред баналностима. Џемс, који је извлачио из прагматизма тако јаке звуке, сличан је уметнику који испољава своју велику душу на три самосталне струне, али натерајте некога другога да свира на те три јадне струне, натерајте најгенијалнијег музичара и оне ће немоћно звечати. Очевидно, да инструмент није подесан. Џемс вечито ново вино филозофског Ероса улива у старе мехове. Ово ће вино сипати они који имају нове мехове, а Џемсова концепција је случајни филозофски костим, који ће отићи у музеј.