Učitelj

Библиографија 235

Други део ове књижице говорн о утисцима и сазнањима с научног путовања југословенских учитеља по Чехословачкој. Ти утисци се своде на закључак, да је потребан што тешњи контакт и упознавање између Чехословака и Југословена.

Одељак „Менке зосја пе 1 КиНигпе Бјасодан роннске =јободе“ служи као најбоља илустрација културног значења Чехословачке, која даје човечанству све више и више нових културних вредности од како је постала политички слободна, Ту се још једном са довољно докумената оправдава значење националне слободне државе и износи мрачна слика чехословачког школства, док су Чехословаци били робови бив. двојне монархије.

Глава „школске зграде“, где је реч о савременој школској архитектури и уопште о савременој техници школских зграда у Чехословачкој, најбоља је илустрација интензивне педагошке воље наше северне браће ињу нарочито треба да прочитају наши архитекти. Нашим приликама много може да послужи за инспирацију рад Чехословака о социјалном старању о деци, што је описано у одељку „УК око опјафпе“.

За овим је укратко описана чехословачка педагошка прошлост, коју треба да познају сви наши наставници.

„Ртабка редарозка гегопта“ је највеће поглавље ове књижице. Назив је тако дат, што је Праг за педагошку реформу у Чехословачкој оно, што је Женева за Швајцарску, Чикаго за Америку, Беч за Аустрију, Лајпциг за Немачку, а Брисел за Белгију. Овај део је уједно и најактуелнији и најважнији, па је и најбрижљивије обрађен. Обрађене су основне мисли, дакле, иделогија прашке реформе. Она се састоји у социјалној консолидацији, социјалној рационализацији и наставној диференцијацији и о свима њима је опшарно говорено, да се с правом може рећи, да ову брошуру г. Љубунчића треба да прочита сваки онај ко се макар мало интересује школском реформом у браће Чехословака.

У „Хакђиспој пјес!“ г. Љубунчић је поново нагласио „словенско обиљежје, или, још одређеније, чехословачко обиљежје цијелог ово: покрета“, који, истина, трпи утицаје американске педагогике. И писац се нада, да ће „словенски хуманитет одуховити американску (и чешку) практичност, и чехословачка реформирана школа биће посве чехословачка“.

Иако је ова студија писана са великим симпатијама за рад наше браће Чехословака у области педагогике и школства, ипак г. Љубунчић није за дословно копирање те реформе, већ, мисли, да би „југословенски учитељи нашли нових побуда за своје узгојно и просвјетно дело у смишљеном и одушевљеном раду братских чехословачких другова!“ Само тако ваља схватити целу ову студију и само је као такву треба најтоплије препорузити.

Сретен Динић: За организацију народног просвећивања, Лесковац, 1934, 80, стр. 88, цена 10 дин. — Народно просвећивање је један посао који тражи своје прегаоце и фанатике. Зато се оно у нас нарочито сјајно изразило кроз разне облике земљорадничког задругарства. Захваљујући неуморним апостолима просвећивања на селу, ми имамо данас један велики део сеоског света чија просвећеност служи на част нашем народу.

Приређивач ове књиге, чији је дугогодишњи рад на народном просвећивању познат широм Југославије, изложио је нацрт како да се организује народно просвећивање у крилу Југ. учит. удружења и тиме, са великим бројем званих и незнаних народних просветитеља, учинио много да се овај народни посао продужи још са већим интензитетом. Зато на ову књигу скрећемо пажњу свих наставника и осталих чинилаца, којима лежи на срцу народно просвећивање.

Б) Страна Бњижевност (Нови педагошви часописи)

Русскал школа, научно-педагогички журнал, редактор А. Павлов. год. |, Ме 1 Праг — Економска и политичка криза нашега времена само су спољашњи израз духовне кризе, коју преживљујемо. Ми живимо не само у атмосфери оштре политичке, социјалне и националне борбе, већ и различитих погледа на свет, који претендују на хегемонију. Страст с којом се води ова борба, доказ је неугасле