Učitelj

Савремене реформе шежње у области насшаве и васпитања 263

курсева. У школским извештајима се означује доба старости, висина, тежина, здравствено стање, чистота, поредак, уредност, говор, рукопис, нарочите интересантности, телесне вежбе, напредак у певању, музици, цртању и научним предметима. Школска општина приређује сваке године уз суделовање родитеља пет главних свечаности под именом Гетеа, Хердера, Шилера, Фихтеа и Хумболта. Хилкер назива овај завод педагошком провинцијом, према Гетеовом идеалу. Он вели: „То је острво културе, у коме су отстрањени неповољни и непедагошки утицаји великог града и где све служи васпитању и. развитку деце у хармониске људе и корисне чланове људског друштва“.

Нарочито место у реформним огледним школама заузима школа у Лихтерфелду код Берлина, коју је основао и уредио Бертхолд Ото. Овај педагог је присталица педагошких идеја Толстоја. Слобода деце му је основни принцип; у настави се полази од слободне дечије иницијативе. На тај начин, долази се до потпуне самоуправе и индивидуализације васпитног процеса, који потиче из васпитне иницијативе питомаца. Стога се у школи елиминишу све препреке и неприродни услови душевног и телесног развитка. За разлику од осталих реформатора овде се нарочито изграђује нова школа у духу вовог природног интелектуализма. Главни задатак школе је култура разума, која се постиже одбацивањем репродуктивне методе, неприродне поделе времена на предмете, неприродног шематизма старе школе и апликацијом наставе радне школе. Б. Ото полази од принципа, да је образовање плод заједничког живота, те стога целокупна настава мора полазити од потреба заједнице питомаца. Укупна настава је најважнији облик наставе. У школској општини, где се расправља о школским приликама и стварима, износе се питања како од стране учитеља тако и од стране ђака. На тај начин буди се интересовање деце, потпомажу говорничке способности и продубљује знање. При заједничкој настави избере се један предмет, који претставља центар свега учења. Велика пажња се обраћа ручном раду и осталим практичним делатностима. Циљ васпитања је формално образовање и оспособљење детета за све околности живота. .

Значајна појава у развитку нових школа и васпитања је Слободна школа валдорфска код Франкфурта. Њу је основао познати антропозоф Рудолф Штајнер, у смислу својих филозофских погледа на свет. Антропозофија је теорија према којој у човеку и човечанству дејствују силе објективног духа, силе ирационалне; човек и целокупно човечанство нису само продукти својих телесних и душевних сила и сила природе, већ ту постоји важна сила, која формира тело човека одмах по рођењу, пружа му оријентацију у простору, мишљењу и говору и води човека при стварању нових духовних вредности. Полазећи са овог филозофског гледишта, Штајнер види главни задатак васпитања у томе, да се детету пружи свака слобода, како би развијало своје индивидуалне способности и унутрашње силе, помоћу којих ће допринети у будућем животу у изградњи новог друштва. Хегелова филозофија и наука

|