Učitelj

264 Миодраг В. Машић

о држави ставили су васпитање у службу државе, која му је одредила циљ и задатке. Штајнерово васпитање служи слободи, која ће створити нову државу и ново друштво. Социјални организам ће преобразити нови слободни људи, васпитани у новој школи. Васпитање не треба да служи томе, да репродукује грађанина државе, што би опет државу задржало у њеној непроменљивој форми; васпитање треба да донесе нову садржину и нову форму, школа треба да буде наднационална и да тежи свечовечанству. На тај начин васпитање добија улогу стваралачке силе у развитку. Штајнер стога одбацује државну школу, будући уверен да само слободне школе могу васпитавати слободне људе. Самоуправа, радна метода и иницијатива ђака главни су принципи валдорфске школе. У циљу правилног, природног и слободног развитка васпитања, Штајнер анализује стадиуме душевног развитка. Он разликује три ступња културног развитка детета. Први ступањ траје до седме године, дете у том добу највише подражава. Њему зато треба пружити што је могуће више прилике за делатност према његовим интересима. У другом ступњу до 13 година развијају се апстрактне способности, фантазија, осећања и воља; то је доба када дете треба припремити за самосталан рад. Тек после 13 година код детета стварно се појављује логичко мишљење, развије се осећање личности и самосталности; саморадња и рад уопште најважнија су средства слободног васпитања. — Пробудити урођене способностии пружити им прилику да се слободно развијају, јесте Штајнеров главни циљ васпитања.

Међу реформаторима немачке школе заузима нарочито место Паул Естрајх са својим политичким схватањем васпитања. Потстакнут радикалним школским реформама у Русији, Естрајх пропагира школску реформу у Немачкој на принципима социјализма. ' Под утицајем његове пропаганде оснивају се у Немачкој учитељска друштва, која се опет спајају у Савез радикалних школских реформатора (1919). Часопис Ново васпитиње постаје тумач Савеза, чији је духовни вођа Естрајх. У овом часопису и појединим расправама пропагирају се гесла радне и продуктивне школе. Он пише: „Нови учитељ треба да васпитава младеж и људе свеснои доследно социјалној солидарности, чиме ће отварати пут ослобођењу човечанства и индивидуе, јер шта друго може бити човечанство него удружење и сарадња свих појединаца према њиховој индивидуалној вредности. Социјализам достиже своју највишу тачку у индивидуализму, само не у дивљем егоизму, већ у нарочитом социјалном раду и потврди. Да ли је тај задатак утопија» Не. Јучерашња утопија сутра може бити стварност.“

У школској организацији Естрајх истиче идеју јединствене школе на начелу рада. Јединствена школа по предлогу Естрајха прима децу у претшколском добу, стара се заједно с родитељима о њиховом телесном, моралном и социјалном развитку, даље децу у основној школи, у којој се за време од четири године васпитавају у вези с радном атмосфером природне средине, упознавајући ствари из властитог посматрања и властите делатности. Рад је главно