Učitelj

296 Др. Михапло Геновска

вама, браћо и сестре“. И презвитер Козма саркастично бележи: „Јеретици пак сами себе исповедају и себи праштају... То чине не само људи но и жене“ (61). Жене су наравно ревносно с мужевима проповедале учење. У Јужну Француску, на пример, учење је било прво пренето од жене.) А у Св. Гори калуђерица Ирена је посејала међу калуђере богомилску јерес.““)

12. Брак је био забрањен за савршене, јер су богомили одрицали полно сједињење мужа са женом. Приправницима је било допуштено да ступају у брак само у колико би брак био и „сједињење од Духа светога“. У епоси кулминације богомилског покрета није била никаква реткост, да су муж и жена живели под једним покривачем у пуном полном уздржавању. Но између тога богомилског полног уздржавања и секташког аскеизма има велике разлике. Док су аскети бежали у манастире, у шуме и далеко од света, људи далеко од жена и жене далеко од људи, да би избегли узајамно полно искушење, богомили оба пола живели су у својој општини, задрузи, и ту у непосредној близини они су показивали полно уздржавање. Стога је једно од најкарактеристичнијих културних одлика богомилства: не долази спасење од греха бежањем од искушења, већ борбом с њим. М жена је сматрана тако исто погодна и снажна за борбу против искушења.3)

Рачки налази, да је поп Богомил у борби против бугарске цркве и државе подривао брак и породицу, а тиме и општину, као основу цркве и државе.) Али историјски је утврђено противно: да су морално разорење и духовно беспуће, у које су били пали народи и управљачи, већ били поткопали основе брака, породице и општине. И богомилски покрет долази да их оздрави, у колико је то уопште било могуће. Истина, то бива путем једног неоспорног одрицања. Но упоредо с тим била је и позитивна норма — брак је допуштен, по богомилским погледима, само приправницима пи само као „сједињење од Духа свешога“. А од просјака и скитница богомилство ствара здраве и за живот способне како у моралном, тако и материјалном погледу, општине и задруге. Ту је богомилство у ствари показало стваралаштво, а не рушење

13. Одрицање рађања деце. Из богомилског дуалистичког схватања света: о добру и злу, о духу и телу, проистиче и њихово учење о забрани зачећа и рађања деце. Полни сношај је био сматран као овековечавање дела сатане. Богомили су проповедали, да свако зачеће бива уз учешће ђавола. А то је и логично било: почим су били против полног општења, значи били су и против рађања деце, их већ рођену нису нападали, јер · су били против убиства, а дете дошло на бели свет сматрали су за свога брата. Презвитер Козма сведочи, да, „ако им се деси да

1) 5сћина!. Шзгопе еј досш пе 1,24. 2) Рачки: Рад, УЦ, 182.

3) М. Геновски: Жене у богомила. 4) Рачки: Рад, УП, 101.