Učitelj

Мисли о животу једног адогмашилара 301

ност и бескрајно море без обала, на коме се десетина година не виде једрила — зар то нису услови у којима живе многи наши савременици» И зар они нису Робинзони, за које су људи далека успомена, коју с муком разликују од сновиђења»

б

Фарисеј у Јеванђељској причи вршио је све оно, што је од њега тражила религија: постио постове, давао десетак итд. Дали је он био у праву да се радује своме поштовању и да презире преступног цариника» Сви мисле да је био у праву, и Фарисеј је тако мислио. Христов суд била је за њега велика неочекиваност. Савест у фарисеја је била чиста, он се није пред другим претварао да је светац, он сам веровао је у своју светост. И одједном, он се показује као кривац и то какав кривац. Али, ако нам савест срећнога човека не помаже да разликујемо добро од зла, онда како да се сачувамо од преступаг ИМ шта значи Кантов морални закон, који га је утешио тако исто, као и звездано небо» Кант је проживео свој живот у дубоком душевном миру и мирно је дочекао смрт, будући свестан да он ни пред ким ни у чему није крив. Али, ако би Христос поново дошао, Он би га, можебити, осудио за његову праведност. Јер фарисеј је, понављам, био праведан, ако се за праведност сматра само чистоћа намера, спојена са готовошћу да се часно изврши све, што се сматра за дужност.

1

Филозофија је увек волела да заузима потчињени положај. У средњем веку она је била апсШа !еојооје, у наше време — она је слушкиња науке. А овамо себе зове — науком наука.

8 Наполеон је на гласу као познавалац човечје душе. Шекспир такође. Међутим њихова знања немају међу собом ничега заједничког.

9

Нове мисли, чак и сопствене, не освајају брзо наше симпатије. Прво се треба на њих навићи.

10

Извор оригиналности: човек, који је изгубио наду да у себи искорени неки недостатак или да га сакрије од себе и других, покушава да у том недостатку нађе своју вредност. Ако му пође за руком да у то убеди људе око њега, он је постигао двојаки циљ: ослободио се гриже савести и постао је оригиналан.