Učitelj

:304 „Д-р Јосиф Хендрик

је видео у васпитању једну од главних социјалних функција, па је тражио, да држава остави школама такву аутономију, какву у држави имају судови, да би тако држава признала основно значење васпитања за свој опстанак.

Социјално васпитање по Дртини је национално васпитање. У народности он је гледао нужну посредну спону између породице и човечанства. „Човек се не може одвојити од историје свога народа, од својих националних особина; немогуће је апстрактно схватити човечанство; између индивидуе и апстрактног човечанства стоји народност као жива снага, као органски створ“. Зато васпитање мора бити национално; младеж мора бити васпитана у љубави према отаџбини, у националној свести; школа на свима ступњевима и у свима странама свога живота мора бити прожета духом народности) Народност је међутим само ступањ за човечанство, те се зато национални идеал не може борити са идеалом општечовечанским. Дртина се обраћа своме народу са захтевом, да се појам „чешки“ хармониски слије са појмом ошитечовечанског прогреса и моралног усавршавања.

Идеали, за којима је Дртина следовао у својој педагогици, тако исто су условили и избор тема за његов литерарни рад.“) Највећа његова монографија посвећена је француској педагогици епохе после револуције, када је школи постављен задатак да васпитава новог грађанина и претвори у крв и месо народну „лозинку „слобода, једнакост и братство“. Низ својих радова „Дртина је посветио проблему женског образовања, прожет уверењем, да је више образовање жена нужан услов културног развића човечанства. Тежећи да увек своје теориске погледе спроведе у живот, Дртина је врло много снаге и времена утрошио на реформу средње школе. Појединости пројеката реформе увек Фрзо застаревају, а нарочито су сада после рата многи реформни пројекти застарели. Међутим једна значајна појединост Дртининих пројеката није ни сада застарела. Може се рећи да је она и сада актуелна: то је пак пројекат школске аутономије. Дртина је бранио гледиште, да на челу свих школа и других просветних установа буде нарочити школски парламент, у који би наставници свих категорија слали своје претставнике. Овај Школски савет или Савет образовања морао би да постане средиште целокупног културног покрета у народу.

Напослетку је дошло време, када је изгледало да Дртина може остварити своје идеале. Када је после преврата од 28 октобра 1918 године била проглашена Чехословачка Република, „Дртина је постао члан револуционарне Народне скупштине. Та Скупштина му је наложила да, као државни секретар, 0 Министарство просвете.

5) која ођеспа а јагук тајегаку, 1903.

%) Библиографија његових радова приложена је уз издање његових изабраних дела под натписом: „Огпоуа сМапка“ (друго издање, Вгпо, 1920).