Učitelj

364 Данпло Вукаловић

Основна мисао Еванђеља: „Тражите прво Царство Божје и његову правду, и све ће вам се дати“, — погрешно је схваћена и тумачена, а из тога су произашле и све друге заблуде у међу“ собним односима људи. Нама недостаје, по Толстоју, учење о једном бољем, срећнијем животу, а то се, до нашег европског друштва, одувек и од свију, сматрало као најбитније.

„На питање: Шта сам, шта да радим, да ли би могао олакшати свој живот по учењу онога Бога, који по вашим речима дође да нас спасе, одговарају ми, вели Толстој; испуњуј наредбе власти и вјеруј цркви! Али зашто рђаво живимо ми на овоме свијетур пита очајни глас; зашто је све ово зло, зар није могуће да и ја не судјелујем у овом злу Зар се не може олакшати ово зло2 Одговарају: не. Твоја жеља да проживиш добро и да другоме у томе помогнеш — то је гордост, усхићење. Једино што је могуће — то је спасти себе и своју душу ради будућег живота. Ако нећеш да судјелујеш у злу свијета, то бјежи из њега“.33) ИМ ми видимо из ових речи како је Толстој вољан да прими бога, и више него то, али не и овај свет који треба да је дело божје.

Човек не сме заборавити да он није сам у овоме животу, и да је човек само у колико је члан животне заједнице. Борба за личну срећу, која се ослања на учење о загробном животу, јесте бесмисао. Ситни, егоистични циљеви не могу оправдати наш живот, и Толстој одлучно изјављује: „Ја тврдо верујем да је мој живот за личну, усамљену срећу највиша глупост“...5%) и стога, кад се правилно схвати Христово учење, као и учења осталих учитеља човечанства, — Конфучијева наука, браманизам, будизам, јудеизам, грчка мудрост, — човек, по Толстоју долази до уверења да је само онај живот истинити, који наставља прошли и иде на руку добру савременог и будућег живота.

М

Не само Достојевски и Толстој, који су познати широм света, већ сви руски мислиоци, са незнатним изузетком, били су и јесу филозофи-учитељи, филозофи-реформатори у извесном смислу. „Једва да се може навести један једини пример некога национално-руског мислиоца, вели С. Франк, који не би у исто време био проповедник морала или социјални реформатор, једном речи, који не би иступио као весник неког новог идеала или као учитељ људи у некоме смислу“ 35)

Програмна мисао руске филозофије нашла је израза у речима Петра Чаадајева, једног од првих истакнутијих словенофила из прошлог столећа. „Ја мислим да смо дошли после других да радимо боље од њих“, пише Чаадајев у једном свом есеју из прве половине прошлог столећа. „Ја сматрам наш положај срећним ако га само умемо правилно оценити. Још више: ја сам

1) Голстој н. Н. м., стр. 179 и, 180. 3 ПН“ н. м. стр. 163. %) Цит. по Др. Н. М. Поповићу: Шта је филозофија“, стр. 18