Učitelj

,

Библиографија 551

У име Југословенског учитељског удружења, велики учитељу и друже Јовићу, прими овај скромни израз захвалности и признања и нека ти је лака земља којој си поштено до краја послужио!

Вечан Ти спомен међу нама!

Свет. 0. Аврамовић

Библиографија

(Прикази књига и часописа)

1

Филозофија и општа педагогика са помоћним наукама

а) Домаћа књижевност

Апе Оетапсезк!: Масеја поме ЗКоје — џш Феогђ! ! ргакз; ргитепјепа пат ргШката — Ластеђ 1934. — Према уводним речима писца књига је намењена: да унапреди наставу у нашој школи, да наше учитељство упозна с модерним практичним радом у школи и погледима на њ, да сажето изнесе што чини бит и садржину нове школе, те да тако пружи борцима за нову школу код нас оружје у руке с којим ће знати и моћи да бране и оправдају свој рад.

После оваквих уводних напомена свако ће очекивати дело у којем ће наћи теориски и практично разрађен један нови васпитно-обравовни систем. Међутим писац је дао преглед разних педагошких схватања и начела садашњице, у којем је за чудо нашао доста места и толико извикани „застарели и традиционални Хербартов систем. Сумњамо да ће ово дело моћи удовољити пишчевој намени, јер кад би неко хтео по њему да ради у својој школи нашао би се на вишепутној раскрсници и тешко би се мотад одлучити на коју страну да удари. — Под ивравом „нова школа“ може се подразумевати двоје: или школа у којој се ради по начелима једног одређеног савременог педагошког правца као на пр. Кершенштајнера (ако још спада у „нову“ школу, Феријера, Декролија, Гаудига, Пистрака и др. или се под тим именом може схватити школа у којој се на један опште признати начин примењују опште призната начела новијег времена. Г. Дефранчески није нам дао ни једно ни друго, нето неки преглед „нових школа“ тј. преглед разних схватања и начела, збот чета његова књига мање има пионерски карактер. Она је више информативне природе и као таква се поздравља.

У првом одељку књиге под насловом „О основима нове школе“ изнесени су филовофско-психолошки, дидактичко-пеихолошки, педатошки и социјални основи нове школе. Међу тим основима „нове“ школе тешко је наћи неко заиста ново начело које није било и раније повнато, а то је сасвим равумљиво. Не постоји никаква оштра, граница између нове и старе школе. Ко тако нешто тврди показује површно познавање историје васпитања и обравовања. Постоји стално напредовање, стална тежња ка бољем и савршенијем васпитном раду, која се у повољнијим приликама и повољније остварава. Нама не изгледа да, је основна разлика између педагошког схватања ХХ века и оног У ХУШ и Х1Х веку толико у питању шта се жели постићи у васпитању, колико у начину како се мисли то постићи. Слично важи и за примену основних васпитно-дидактичких начела. Начела нове школе која писац наводи на 15 страни (начело рада у настави, начело доживљавања, начело живота, начело аперцепције, начело интереса и начело животних заједница), позната су иу прошлости. Али начини како су тада спровођена у пракси и како се данас настоје спровести, „веома се разликују захваљујући општем напретку педагогике. Начело аперцеп-