Učitelj

Филип Вишњић 595

Бој на Салашу,

Кнез Иван Кнежевић,

Хвала Чупићева,

Почетак буне против дахија итд.

Када се говори о Вишњићевим песмама требало би на прво место ставити песму „Почетак буне против дахија.“

Ова песма износи јуначке подвиге, као и страховите недаће, легендарну љубав за слободом, правичношћу и самосталношћу, народну веру и идеале, народни понос и свест, као и опште погледе на људску судбину. Поетска душа Вишњићева, узбуркана устаничким догађајима, ствара од ове песме мало ремек дело. Још и данас нам пророчки звуче речи:

„Друмови ће пожељет Турака Ал' Турака ниђе бити неће.“

Изгледа, да је Вишњића нарочито коснула судбина његовог земљака кнеза Ивана Кнежевића. Кнез Иван је још од старине био оборкнез бијељинског кадилука — Семберије, у нахији зворничкој. У Јадру и у Мачви сви су га познавали као врло честитог и заслужног човека. Али је његова популарност порасла нарочито после откупа добрићког робља. Само му се није добро добрим вратило, већ злим. Познати харамбаша Црнобарац Станко ухвати кнеза Ивана и поче га водити заједно са својим друштвом по шуми све док се није откупио. Тај се гњев Филипов најбоље види у стиховима:

„Оде робље, куд је коме драго Благо Иви и Ивиној души!

И то Иви нико не припозна,

Ни Ивану когоди зафали,

А камо ли да Ивану плати. Ивану ће Ристос Господ платит' Када Иван буде на истини.

Прошле године навршилосе сто година како су се заклопиле угашене очи слепца — гуслара и народног песника. 1834 године“) је умро Филип Вишњић, који је кроз песму и уз гусле јаворове будио националну свест и бадрио увређени понос. 1887 год. је на његовом гробу подигнут споменик — висока, танка пирамида од гранита. На споменику стоји натпис: гроб гуслара — песника српског Филипа Вишњића каменом га обележио српски народ 1887

„Благо гробу, и у тами што се сјаји,

Где кандило припаљују нараштаји!

Кандило је жар, што српске груди краси. #) У селу Грку.

аде