Učitelj

Радна школа пи стара педагогика 567

наука него је он сам проналази решавањем практичних проблема који буде његов интерес. Емил је, на пример, осетио потребу и жељу за читањем тек онда када је, већ као одрастао дечак, добио једну позивницу за забаву коју није умео прочитати. У географији треба поћи од куће и завичаја. Емил треба сам да направи термометар, полугу, барометар и друге физичке апарате, и то тек онда кад га сам оглед на то упути. Он треба да учи оно што је за њега корисно. „Говорљиво васпитање“ се мора одбацити јер оно ствара брбљивце. Књига нас учи да говоримо оно што не знамо. Дајте ствари а не речи! Емил иде од радионице до радионице и учи заједно с васпитачем.“)

Није ли Русо у свом „Емилу“ јасно изразио принципе саморадње, практичности, завичајности, конкретности и индивидуалности пре него што се и чуло за школу рада» Из овога што смо навели то се може јасно закључити. _

А шта да кажемо о племенитом Песталоцијур У историји школског живота не може се наћи ни један пример тако велике љубави учитеља према ученицима какву је Песталоције показивао у својој школи. Његова несебичност и доброта, његова брига за опште добро као и самопожртвовање за добро деце коју је васпитивао претстављају јединствен доказ моралне васпитачке узвишености. Песталоције нас учи да не водимо дете у удаљене просторе пре него што га упознамо са околином у којој се креће; да му не говоримо о туђим земљама, животињама и биљкама пре него што га упутимо да упозна предмете, биљке, животиње и појаве које га окружују. Искуство и доживљај морају претходити свакој поуци, а свако васпитно средство које не одговара дечјој способности и саморадњи мора се одбацити. Проматрање стварних појава не сме се заменити звуцима празних речи. Снаге се развијају употребом и вежбањем. Гертруда обраћа пажњу својој деци на разнолике појаве из живота и природе, а деца се сама развијају без икакве сметње. Сувишан говор омета правилан развитак. Истина се не сазнаје слушањем речи већ проматрањем стварних факата који сами собом убеђују. И зато се деца не уче само у учионици већи у кући, у пољу, у шуми — свуда. Уџбенике замењују опити, посматрања и вежбања. Ученик се упознаје са појединим предметима не зато што мора, већ зато што га интеинтересују. Темељ сваког васпитања мора бити живот а не књига. И с тога Песталоције оставља свог сина да се развија слободно, да проводи време како хоће, да се игра и учи кад хоће. Кад су Французи спалили село Алтдорф, он искоришћује ту прилику да код својих ученика пробуди и оснажи вољу за вршење добрих дела. У Станцу Песталоције организује школски живот на породичној основи, јер сматра породицу као идеалну васпитну установу. Ту деца врше све корисне послове као што су: крпљење одела, сечење дрва, чишћење соба, ложење пећи итд. Код њега,

8) К. РИЦ, А. Мејзх и А. Негоеђ, безсћеће дег Еглећипо ипа дез Џтег– тећв, 5. 139.