Učitelj
Педагошки значај слободног времена 657
повремено, у ценшру догађаја, где ће се осећати као пошпуне личности и сами стварати себи догађаје. Младим људима је потребна шаква средина, у којој неће шрпеши непријашно осећање пошчињености, а од чега редовно паше у додиру с кулшуром иу друштву старијих. ;
Питање је, да ли им то све може дати школа. Не може. У школи васпитачи, по правилу, у њима виде само несвршене људе, учитељев критички поглед им смета да у пуној мери проживе. Није довољно да им се пруже само спољни облици игре и прилике да иду у природу, што данас школе у најбољој намери и чине. Млади људи хоће не само да раде телесна вежбања и изводе путовања, већ под тим облицима пре свега желе духовне везе, размену мисли с друговима, који као и они мисле. Уз игре се везују пријатељства и стварају духовне вредности.
Отуда се може објаснити то што се је код саме омладине појавио покрет, који је створио спортска, соколска и скаутска друштва. Омладини припада велика заслуга што је сама нашла животне облике, који одговарају њеном бићу и створила себи животне радости. Она је у природи нашла себе, учинила велико откриће: све што јој је до сада недостојало, у погледу здравља и радости, може наћи само у природи.
Да завршим ове редове следећом напоменом. У току развитка детета могу постојати две опасности. Једна је, када детету недостаје довољан додир с културом и недовољно васпитање. Тај недостатак води у запуштеност и суровост, дете остаје на ступњу нагонског живота и већина рђавих дела учињених у младости, крађе и скитња, стварно су нагонски поступци. Друга је опасност, када је, противно томе, дете изложено сувишним утицајима културе и васпитања. Трпећи под прекомерним утицајима, код њега инстинктивно се јавља самоодбрана, наступа врло нежељена реакција, при којој се дете исто тако враћа на ступањ нагонског делања. Често пута са запрепашћењем читамо у новинама како не само понеки дечаци из најнижих друштвених слојева, који не уживају довољно васпитање и трпе материјалну оскудицу, својим недопуштеним поступцима долазе у сукоб са законима и властима, већ и синови из понеких угледних породица, који уживају довољно васпитање и живе у благостању, праве авантуре и врше најтежа злочина дела. Овакви нежељени појави заслужују да им се поклони најозбиљнија пажња. Из ових редова јасно се види "да су они у многоме резултат погрешног схватања педагошког значаја слободног времена.
Учитељ 42