Učitelj

42 Развитак школа за ненормалну децу у Југославији

се две огромне палате, у којима бе доживотно бити смештени слепи људи и жене из целе земље и где ће радити своје занате.

Поједина приватна друштва (Дечански у Београду и Добротворна друштва за помагање слепих н глувонемих у Загребу и Љубљани) старају се о свршеним питомцима и питомицама појединих завода и после школске обавезе. Она им налазе запослења и воде надзор над њиховим владањем у грађанском животу.

Спремање наставника ненормалне деце досад се изводило помоћу једногодишњих течајева. Сада је то питања решено на тај начин, што ће се наставници спремити при појединим 3заводима и школама у великим центрима (у Београду, Загребу н Љубљани). После двогодишњих практичних и теориских судија наставници ће полагати стручан испит пред сталном комисијом при Министарству просвете. Жеља и захтев је наставника дефектне деце, а то је у исто време интерес и ових посебних школа, да се будући наставници спремају на Университету или пак на Вишој педагошкој школи, слично наставницима грађанских школа. У сврху свестранијег стручног образовања Министарство просвете даје годишње отсуство наставницима ненормалне деце ради студирања ових школа у иностранству. Највећи број наставника одлазе у Чехословачку и Пољску, где наилазе на братски пријем.

Наставници ненормалне младежи су државни чиновници, који су у материјалном и правном погледу изједначени с наставницима грађанских школа.

Просветна политика Југославије иде за тим да све своје грађане просвети и културно уздигне. Само просвећен народ може сачувати и унапредити своју државу. Исто тако у овој држави увидела се културна потреба, да сви људи, без обзира на њихове телесне и душевне недостатке, треба да напредују са напретком и потребама доба. Интерес је културе југословенског народа, да се не само здрава деца, него и ненормална васпитају и оспособе за уживање и коришћење плодова цивилизације и да са своје стране, својим моћима и способностима, допринесу и даду своју лепту за даљи напредак и усавршавање културног живота. То диктују не само ови културни, него и морални, педагошки и народно привредни интереси.

Науна је достигла своје савршенство и моћ захваљујући специјализацији и у Њој морамо и даље напредовати. Али човек по својој природи не жуди само за сазнањем појединих делића света, већ и сазнањем све светске целине. Човеку није довољна само ученост и много знање, већ он очекује и правду. Он хоће да реши питање живота, да размишља о смислу живота и о грађењу света. Т. Масарик Школа има за циљ да научи децу посматрању и мишљењу. За то, да са уме посматрати и са пажњом м слути, зато је нужан јак карактер. Т. Масарик