Učitelj

Душан Велимировић, 45

Петар | (свети) наставио је тежње свога претходника. Кад се узме у обзир да је још као младић пропутовао сва главна европска мјеста и да је врло добро говорио италијански, њемачки, руски, енглески и нешто француски, а особито што је Ц. Гори дао писани законик, може се увидјети колико му је тешко било гледати непросвијећеност свога народа упоређујући га са другим културним народима. Путујући кроз црногорска племена наговарао је Црногорце да шаљу дјецу у манастире код просвећенијих калуђера ради учења писмености. И сам је владика у манастиру Стањевићима водио бригу о поучавању неколико младића из познатијих црногорских породица. Али се ни преко једног сина нашега народа није јаче манифестовала стваралачка снага народне душе и физичке љепоте него преко Петра П Петровића-Љегоша за кога Љубомир Ненадовић вели:

„Што је добро, што је лепо било, То у теби све се сјединило.“

Неостварене замисли владике Петра | да спроведе извјесне реформе у унутрашњој управи Ц Горе, гдје је била намјера и отварања прве школе, остале су у наслеђе владици Петру ПЦ Његошу. Одмах у почетку своје владавине Његош уводи сенат и гвардију, укида гувернадурство, заводи порез и ствара државну благајну. У низу тих рефорама и установа долази и отварање прве школе на Цетињу, која је и прва у свој Ц. Гори. Дошавши на управу земље 1830 године, он већ идуће године пише Гагићу, руском консулу у Дубровнику, о управи земље и „заведении нјекоторих училишч.“ Али и поред те одлуке он није успео да отпочне редован рад у школи све до 1833 године. Поред материјалних тешкоћа за издржавање школе, сметња је била и у томе, што Његош није имао учитеља у земљи, а са стране су теже долазили.

Прва школа била је смештена у цетињском манастиру, јер сем „Биљарде“ — Његошевог стана, и није онда било других зграда на Цетињу гдје би се школа могла смјестити. Због тешких животних услова Његош установи уз ову школу и „благодјејање.“ Благодјејанци су живјели у манастиру. Њаци ове школе били су „кућићи“ — синови црногорских главара, а било их је око тридесет из разних црногорских племена. Они су у школу дошли као одрасли момци, а вјероватно да су неки знали читати и прије до-

ласка у ову школу. Први учитељ у овој школи био је Петар

Ћирковић из Котора, који је имао и нешто учитељске праксе, јер је неко вријеме био учитељ у Херцегновом.

Материјално издржавање школе задавало је доста бриге, те се предлагало плаћање школског пореза и то по једну цванцику годишње од сваке ожењене главе. Материјални услови за кул турни развитак Ц. Горе и издржавање ове школе нешто су се побољшали од другог Његошевог путовања у Русију 1837. Том приликом Русија је повећала раније одређеку помоћ Ц. Гори на 9.000 цекина. Ове године је израђен први предрачун расхода за