Učitelj

84 Тихомир Н. Костић

М. — Извадите читанке! Нађите страну! Прочитај прву реченицу! Каква је то реченицаг Направи од ње упитну па одречну реченицу. Читај другу реченицу. Каква је та реченицар Итд.

Изађи ти на таблу! Напиши једну потврдну реченицу. Пре-_

обрати је па је напиши као упитну. А сад као одречну. Децо, на крају упитних реченица се ставља знак питања.

Обратити пажњу да се у писању свезе „ли“ не саставља са глаголом и другим речима. Успех је осигуран ако деца стално на часу народног језика пишу на табли реченице и то једно за другим наизменично. Рукопис ће остати леп и читак, а настава матерњег језика имаће од тога неизмерне користи. Нека се, с малим изузетком, на часу матерњег језика увек пишу реченице на табли док други читају.

Напиши на табли потврдну реченицу! Ти напиши сасвим другу, одречну! А ти сасвим другу, упитну. Шта ћемо ставити на крају упитне реченице» Да ли је овај ђак добро урадио што је ову реч „ли“ саставио са овом другом речи. Или, има ли нека грешка у писању» — Реч „ли“ је састављена итд.

Напишите код куће у домаће свеске једну потврдну, па сасвим друкчије одречну и упитну реченицу.

Напишите у домаће свеске једну потврдну реченицу, па од

ње направите упитну и одречну.

(О справљању и мешењу хлеба

(Предавање “у ТУ раз. основне школе'

— Од Тихомира Н. Костића —

Предавање се обавља у једној модерној пекарници приликом изласка у шетњу кроз варош.

· Собом понети и фотографски апарат ради снимања појединих момената у пекарници и самих пећи. _

Задатак шетње је да се деца упознају на лицу места са радом који се обавља при справљању хлеба.

Циљ шетње. Пазите децо, данас ћемо поћи у шетњу кроз варош. Том приликом посетићемо једну нову пекарницу. Ви ћете се старати, да све што се тамо дешава запамтите и добро запазите, да би после у школи могли о свему томе опширније говорити.

Ја сам већ био код пекара, који ће нам показати своју пекарницу и све што ради у њој он са својим момцима. Ту ћемо најбоље упознати рад на справљању и печењу хлеба, кога свакодневно видимо на нашем столу, и без кога не можемо живети.

Успут тече разговор у следећем смислу, — Да ли ко од вас уме да каже: зашто човек једе» — Да би могао живети. — Да ли ко зна да то још боље објасни, зашто нам је храна потребнар — Зато што се радом трошимо. Храна нам даје оно што се у раду потроши. —- Шта једемо уз сваки оброк — Хлебац. Од чега доби-

А равни а ране