Učitelj

Бајке за децу и савремена стварност 129

такорећи органски везана са судбином одређене заједнице. Стари ослонци живота нестају испод ногу. Врши се преображај читавог реда ствари у свету. Једна се епоха ликвидира, а друга васпоставља. Тешка економска и политичка стварност данашњег времена срушила је до темеља многе концепције којима се човечанство поносило. Присуствујемо тражењу излаза из једне страховите кризе, из једног општег економског и идеолошког хаоса.

Шта је с књижевношћу»

Силом времена и нових друштвених збивања јављају се тенденције да се књижева реч, па и она намењена деци, активизира, да постане „делујући чинилац у току историјског збивања којим се само доба обележава. У тренутку кад сама епоха очигледно измиче, бежи испред литературе, претиче је и превазилази, јавља се напор да се књижевност оплоди знаком времена, да се регенерише, идејно и психолошки изједначи са активитетом људске мисле на осталим плановима догађања“. Политика свих могућих пертурбација једног друштвеног система у кризи натерала је многе духовне претставнике самога тога система да књижевност при-

ближе животу, и да се помире са идејом да књижевно дело и

може, и сме и треба да буде у служби људских интереса. Аркадијска књижевна идила неповратно пролази. Па и у данашњој педагошкој литератури избија тај исти покрет који добија све јачи израз доба у коме живимо, све јасније испољава прогресивне тенденције, условљене развитком економских и социјалних прилика. Све што људе претвара у сањалице, у слепе и глуве за стварност, у часу кад време од њих захтева да буду чврсти ковачи своје сутрашњице, мора бити избачено из плана васпитног система. Данас је читав педагошки свет усталасан. Сви напредни педагози који не беже од стварности признају истину да се мора приступити ревизији свих педагошких вредности и поставити рад на потпуно нове путеве. Они су већ на чисто са тим, да се ниједном питању које има ма какве везе с васпитањем деце, ниједној дисциплини која организује унутрашње уређење дечјег живота не може приступати више с оном апстрактно — идеалистичком формулом која је признавала само дете, већ с конкретно-материјалистичким схватањем, које захтева не“само познавање психолошких особености детета, већ и разумевање социјално-политичке средине која га окружује. Повезати задатке васпитања са социјалним условима друштвено-државног живота; открити природу тих друштвено-политичких односа, који диктују јасне и одређене законе у васпитању младих покољења — ето, то је основни и битни задатак читаве педагошке делатности. Историјска улога савременог педагога је да од младих генерација васпита веште и издржљиве бродаре који ће у борби за остварење идеја социјалне правде и друштвене солидарности одолети свима препрекама које стоје на путу и самопожртвовано допловити до нових обала новога света.

И нови педагози морају бити спремни и обазриви, јер је стара педагогика са својим грађанским тенденцијама дошла у безизлазну ситуацију, а нова се још није успела да створи. Налазимо се у

Учитељ 9