Učitelj

Школа у Русији п револуција 147

лази чак број ученика средњих школа у Америчким Сједињеним Државама и Канади. За то време у Канади број ученика се повећао три пута, а у Амер. Сјед. Државама 5 пута. Истина, Совјетска Русија није успела у том погледу да стигне Америку: у Амер. Сјед. Државама и поред мањег броја становништва има преко 5,0 милионе ученика у тзв. „Моћ“ и „јштог Моћ зећоо!“. Ако, осим тога, урачунамо да од 5,0 милиона ученика средњих школа Сов. Савеза само око милион уче „пуну средњу школу“, чији је ниво (чак и чисто формално) нижи од американске средње школе, па и од „више народне школе“ из времена од пре револуције, онда ће успеси револуције у области средњошколског образовања бити много мањи. „Пуна средња школа“ из које се иде на универзитет и у више наставне заводе, која по своме формалном животу више или мање одговара реално школама и женским гимназијама из времена од пре револуције, још ни изблиза није постала масова школа, а то је она у последње време постала у Америци и у њој се школује 50, а у неким државама 65, па чак и 80%/, од целокупног броја омладине дотичнога узраста. У Сов. Русији разреди од У до МП једва да сада примају 509/,, а разреди од УШ до Х — 5%/, све младежи дотичнога узраста. Још мање је успешан резултат великог квантитативног достигнућа ако се узме у обзир материјално стање совјетске средње школе и квалитет њеног обезбеђења наставе. По последњим званичним подацима и средња школа у Сов. Савезу „нормално“ ради у две смене (полудневно), а фактички у 70%, процената у три смене, Уџбеницима и најелементарнијим средствима она је снабдевена у врло малој мери, док њен наставнички персонал има само у 409, универзитетско образовање (не увек завршено), 20%/, је завршио совјетске педагошке вузове, а 40%/ има само средњошколско образовање, Зато је разумљиво, што је у области средње школе сада за совјетску власт модерна лозинка „подизање квалитета“ и „освајање“ успеха у статистичком погледу а не ширење њене мреже. И овде је бројно растење довело до необичног расплинућа школе. Обухвативши нове социјалне слојеве, она је од школе за одабирање, по својој замисли, постала масовом школом и морала је да се прилагоди општем културном животу маса које су на њу навалиле.

Било би једнострано тврдити, да ово прилагођавање није ништа друго до обично смањивање нивоа и квалитета. Такво оно природно изгледа свакоме човеку, који се навикао на стандарт традиционалног „општег образовања и то не само у Русији, већ и у Европи, где је аналоги процес промене унутрашње структуре средње школе зашао, као резултат промена њене друштвене функције, после рата веома далеко, па су се овде, нарочито у круговима више школе, која чува традиције научног образовања, појавиле критике на њено опадање и на њену „американизацију“. У Европи је средњошколско образовање постало као припрема за универзитетско образовање, и ова његова академска традиција продужила је да условљава карактер средњошколског образова-