Učitelj
Школа у Русији и револуција 149
каква је била и американска школа пре 40 година. Њена структура условљава се одоздо основном школом, коју она директно наставља. По декрету од 1934 год, школе другог и трећег степена не могу самостално да постоје без разреда основне школе. У будуће могу да постоје само „потпуне“ и „непотпуне“ средње школе, у саставу сва три или прва два степена, тј. са својим сопственим основним разредима. Циљ је ове мере (очевидно) подизање нивоа основне наставе за оне ученике, који ступају у своју средњу школу. Можебити, услед врло ниског нивоа “четирехљетке“ ништа друго и није остало да се уради, већ да се пође путем тако јавног рушења принципа „јединствене школе“. Али, пошто средњошколско образовање у Сов. Русији сада нема свој сопствени принцип и своју нарочиту традицију (средња школа се од основне школе разликује само обимом знање), даље уздизање нивоа средње школе може да се врши у правцу практичног, „политехничког“ образовања американског типа, а не у правцу традиционалног неохуманистичког идеала образовања. За стварање средње школе академског типа (врсте гимназије из доба од пре револуције или француских лицеја) сада у СССР нема ни основа ни перспектива, и ако се неко њиме почне и бавити, то је могуће само у најнезнатнијим размерама (слично малом броју школа са наставним програмом европског типа, које постоје у Америци), што би мало изменило општи облик средње школе. С друге стране, тако исто је неоспорно, да се подизање нивоа средње школе у Русији мора почети поступним увођењем начела диференцијације, а уједно с тим и нових, у том броју и „американских“ метода организације и наставе. Јер већина ових је постала као резултат тежње да се нађе таква нова организациона форма, која би дозволила да средња школа стварно постане школа маса на најбољи економски и реални начин, без снижавања њеног квалитета и без прибегавања примитивном средству рада у неколико смена. Совјетска школа сада је одлучно одбацила све „нове методе.“ На њих је бачена сва кривица за катастрофално снижавање квалитета, изко кривица за ово снижавање није до нових метода, већ до оног њиховог изопачавања којем су они били подвргнути под притиском сада напуштеног комунистичког идеала образовања.
1
Примитивни карактер садање структуре совјетског школског система још рељефније се показује, када се обратимо разматрању професионалног образовања које долази уз „јединствену школу“ и над њом се „надграђује“. У савременој Русији постоје три ступња професионалног образовања: ниже, средње и више, које се здружује са основном, непотпуном и потпуном средњом школом. На тај начин, последњи животни пут учеников уопште условљава се већ у најранијем добу типом школе, у коју он ступа у времену око осам година. Истина, постоји формална могућност да се пређе из четвртогодишње основне школе у пети разред десјатиљетке или семиљетке. Али, фактички прелаз отежан је ниским нивоом четирехљетке по упоређењу са адекватним разредима средње школе,