Učitelj
152 __ С. Хесен
од 390 у 1982 г. свео на 297 у 19347. Али и сада број свих виших наставних завода у СССР иде на 400. Истина, то је број још двапут мањи од броја истих завода у Сјед. Државама, где број ученика (900.000) дупло премаша број ученика у совј. вузовима. Очевидно је, да највећа маса свих наставних завода, од којих су многи вечерњи (а многи и не постоје) вузови, не одговара ономе што сеу Европи сматра за вишу школу, а може да се упореди само са американским колеџима и универзитетима. Слично томе, како се у последњим добијају академски степени из рибарства и домаћинства, тако исто и совјетски вузови дају дипломе из свињарства и млекарства. Као што је познато, од масе виших наставних завода Америке издваја се и релативно мања мрежа правих универзитета (око 30), који образују нарочиту универзитетску Асоцијацију, која је себи ставила за циљ да одржава одређени „стандарт“ универзитетског образовања, које одговара старој европској традицији. На сличан пут је ступила и совјетска власт, која је оставила право давања степена кандидата и доктора наука само обновљеним универзитетима и установама за научно испитивање (види њихов списак у „Блоллетенђ Наркомпроса РСФСР“, 1935 год., ММо. 8и 15) а тако исто ограничила круг втузова, који имају право на додељивање степена „правог инжињера“. Ова група виших наставних завода, која се издвојила из масе вузова не обухвата сада ни једну четвртину од целокупног броја совјетских студената.
И у многим другим правцима виша школа у Русији, која је прекинула са традицијом европског универзитетског образовања, све се више и више приближава типу американске више школе. Факултети и професорски совјети у њима су били изгубили сваку руководећу улогу, да су и сами нови „факултети“ и „катедре“, на које су се рашчлањавали совјетски вузови, више напомињали на „департмане“ американских универзитета, него на факултете европских универзитета. Са уништењем аутономије виших школа, њихово је управљање у целини прешло у руке административних органа који су их издржавали, који су им постављали ректоре, директоре и декане, користећи се, као и у Америци, једноличном влашћу. Уосталом, и поред све сличности, постоји и битна разлика, која је условљена образовним државним монополом у СССР. Док се у Америци „президенти“ универзитета одређују од разних организација, које одржавају колеџе и универзитете (у њиховом броју и владом државе, у случајевима државних универзитета) у СССР, разуме се, сви органи који управљају школом, претстављају само државне органе који остварују директиве своје странке. Отуда и постоји једноликост совјетских вузова и поред свега њиховог распарчавања на различите републиканске и савезне органе.
5
У области више школе најочигледније се испољава још један битни покрет у области народног образовања у Русији, који је био извршен за време револуције. Без тога покрета карактеристика судбине школа у Русији била би непотпуна. Општи број