Učitelj

Школа у Русији и револуција ___581

материјалну базу. Исто се десило и са вишим техничким наставним заводима (тако исто са медицинским институтима и институтима совј. права), који претстављају трећи ступањ нрофесионалног образовања. Да се сада ступи у „вузове“ потребан је приземни испит у обиму пуне средње школе, који организују као н англо-саксонским државама, или поједини вузови или је испит општи од комисија за неколико вузова.

Ако се узме у обзир да је у вишим наставним заводима од пре револуције било 125000 студената, а у нижим и средњим професионалним школама разнога типа свега око 275.000 ученика, онда су статистички успеси совјетске власти у области професионалног образовања необично велики, и треба признати, да се после револуције школски систем СССР, „ушавши“ у економски живот земље, у још релативно бржем темпу развијао него чак и школе у Сјед. Државама, где се средње и ниже професионално образовање развило у суштини само после рата. Уосталом, у погледу постигнутих резултата Сов. Русија у нижем професиоалном образовању још у великој мери изостаје иза Енглеске, а у вишем од Сјед. Држава. По последњим совјет. подацима (1984) у „вузовима“ је учило прошле године око 470.000 студената (од тога броја 300.000 у индустриским, пољопривредним идр, 25.000 у економским, а остатак долази на педагошке, медицинске и друге), у техникумима око 700.000 (од тога броја 450.000 у правим техничким, остали број пада на педагошке — 190.000 и друге технихуме), а кроз „фабзавуче“ и професионалне течајеве („профкурси,) прошло је у минулој години преко 2, а по другим подацима чак 4 милијона лица, Разуме се, да квалитет наставе овде мора бити врло слаб: професионална школа, да не говоримо о вишој школи претставља „најтежи“ део целокупног школског система, тражи врло велике инвестиције и времена. Мако сви „втузи“ сада стоје под управом савезних привредних комесаријата, који располажу већим средствима него републикански „наркомпроси“, иако савезни наркомати садрже тако исто значајни део и техникума, иако фабзавучи и профкурси падају на терет буџета појединих предузећа, ипак и овде фактичко обезбеђење са просторијама, наставним средствима и наставницима мучно да у средњем проценту достиже половину нормале, тј. таквог стања које свака друга

власт, осим совјетске, обезбеђује за функционисање наставних завода.

Не улазећи у све појединости, ми ћемо се овде задржати само на вишој школи. У епоси прве пјатиљетке универзитети и политехникуми били су разбијени на „вузове“ „узане специјалности“, тако да се општи број вузова после ове реформе попео од 151 до 587 и од 191 до 272 хиљаде ученика. Већ после две године (1932) совјетска власт је сазнала за своју погрешку што је на место крупних наставних организама стварала „кепечке вузове“, како је о њима тада писала совјетска штампа. Универзитети су били поново установљени, а овог пута чак иу Украјини (у 1984.) где су они били уништени још 1921 године. Били су обновљени и стари велики технички наставни заводи, тако да се број „вузова“