Učitelj

Задатак насшаве 199

довести у сагласност, спојити у један. Несумњиво је да различита гледишта потичу од различитог схватања улоге оног трећег чиниоца који успоставља везу између душевног живота учитељевог, и који се означава као насшавно градиво. Под овим изразом данас нико више не разуме само знање које учитељ предаје, него и знање до кога ученик својим радом долази, а исто тако и друге умешности (вештине, оспособљавања за рад). Чим се овако схвати, онда је јасно да наставно градиво може бити и духовно и материјално, па ипак оно чини машерију (градиво) наставе или њену салржину. Други део задатка наставе, развијање ученичких способности или, како се у последње време опет радо каже, развијање ученичких духовних снага, остварује се на тој садржини и помоћу ње, јер ученик њу прерађује, уобличава, и усваја у новом облику. Појмови: материја, градиво и снага, садржина и облик, стављани су често, а према разним гледиштима, насупрот један другоме, те је и тиме повећавана разноликост у схватању наставног задатка. Супротности између тих појмова могу се заиста успоставити испуштањем и задржавањем појединих ознака њихових, али стварно нема материје без форме нити снаге без материје.7) Најмање пак има разлога да се те супротности успостављају у настави, где се снаге развијају помоћу градива. Наставно градиво претставља ту повод и средство, а исто тако и правац и меру за развијање снага. На ове односе ми ћемо се доцније вратити опширније. Овде смо их морали додирнути, јер задатак који се постави настави мора, као што смо казали, да одговара њеној суштини.

Према суштини наставе дакле не може се развијање ученичких снага одвајати од садржине наставе, од наставног градива. Оно је пак такве природе да покреће и ангажује све стране духовног живота. Због тога се настави ставља у задатак да развија све стране душевног живота, а такав се задатак не разликује много од општег васпитног задатка. Међутим, ма колико да се због јединства душевног живота једна страна његова не може одвојити од других, ипак је несумњиво да се настава по природи својој бави развијањем умне активности ученикове ради сазнања, и да у том правцу треба тражити и њен задатак. Сазнање се не може ни у ком случају изједначити са предавањем, преношењем знања. Шта уопште значи „предавање знања“2 Ако је „знање“ неразумљиво ученику, па се „учи напамет“, оно претставља штетну дресуру а не помагање умног развитка; ако је пак разумљиво, али не покреће ученикову умну активност да га према својим способностима усвоји, провери, примени — оно претставља „мртав капитал“ који ученику ништа не помаже у приликама кад мора да мисли, другим речима, не разграњава и не богати схватање оних веза код објективног начина деловања, на чијем се схватању заснива мишљење. Схватање нових и многобројних веза на основу досадањих значи мислити, а мишљење доводи увек до сазнања. У овом смислу има Дјуи право кад каже да се ниједна мисао не

7) У физици се појам материје замењује појмом енергије.