Učitelj

282 Аншон Скала

се народ одмори и ојача, појавило се доба привредне кризе и народ који се још није опоравио од једне катастрофе нашао се у другој ништа мањој невољи. Беспослица, скупоћа и неповерење као најакутније последице привредне кризе упропашћују народну снагу. Недовољно храњене мајке рађају слабуњаву децу, беспослени родитељи не могу да се брину о својој деци, те услед тога народни подмладак сачињавају све веће гомиле незбринуте, напуштене, недовољно развијене, а и дефектне деце. Поред њих појављује се на улицама већ у гомилама савремени тип детета тј. дете-просјак. Ове појаве су и за наш народ судбоносне, пошто социјално слабији и слабуњави родитељи рађају много већи број деце него социјално обезбеђени и здрави родитељи. Здрави родитељи рађају по једно до два детета, јер се боје да више деце неће моћи исхранити и одгојити. Слабуњави и социјално незаштићени родитељи, међутим, о томе не воде рачуна; они рађају по четворо, петоро или још по више већма болешљиве деце, која у много случајева показују и знаке дефектности.

Код оваквог стања ствари потпуно је разумљиво, зашто се све више и у нашој земљи захтева да треба нарочито социјалној заштити народног подмлатка посветити сву пажњу и што пре приступити систематском и заједничком решавању овог за будућност целог нашег народа најважнијег питања.

ПО сарадњи општина са надлештвима и приватним друштвима

Свакако су општинске управе и поглаварства први позвани да ово питање што целисходније реше. Општине нису наиме само по називу основне управне јединице, него оне и стварно претстављају један прави државни живот у минијатури. У свакој општини решавају се проблеми који дубоко задиру у живот друштвене и народне заједнице и чије је темеље утврдило државно законодавство. Разлике у решавању животних проблема постоје, али само утолико уколико поједине општине показују пољопривредан, трговачки или индустријски тип. Све општине у једној држави су као ћелице у саћу, које све заједно чине државу. Зато се законодавац у свима главним или начелним питањима и обраћа на општине да их оне у своме „селф гуверцеману“ приведу у дело с обзиром на стварно стање и потребе живота у појединим местима, али према упутствима која прописује законодавац У циљу очувања народног и државног јединства.

Законодавац дакле поставља норме и даје упутства који могу да су теоретски најбољи, а општине су у највише случајева они чиниоци који их примењују и предузимају све што је потребно да они и у пракси покажу што бољи резултат.

И у питању заштите и васпитања народног подмлатка законодавац се обраћа пре свега на општине. „Општинска управа (поглаварство) је дужна помагати народну школу и указивати јој помоћ у свакој прилици, а нарочито у погледу васпитања и за штите школске деце ван школе“ стоји у 5 152 Закона о народним школама. А 5 28 ст. 5 истог Закона гласи, да су општине дужне