Učitelj

Техника учитељског рада 295

енергије која се активизира у случајевима решавања хитних проблема. То увећава ефективност у појединим конкретним случајевима а тиме дакако и целокупан њен нивб.

Пошто је задатак школе да ради с индивидуалитетима, потито се наш задатак састоји заправо у претварању примитивног менталитета у менталитет културни, разумљиво је да нарочиту вредност за нашу праксу има проблематика психичких појава. Познавање дечјег менталитета зајемчава буђење властитог интересовања, изградњу властитих конкретних идеала. Зато Уап уУуапегеп тражи да учитељ стекне детаљна знања о психичкој структури како целог разреда тако и сваког појединца напосе. Ради се о детаљном и систематском проучавању ђака, о анализи његове индивидуалности. Зато код Тгеејапаа читамо међу особинама доброг учитеља: 1) следи одређен план, 2) студира цео разред као целину и појединачно, потстиче и развија индивидуалности, 3) пази на исправан облик образовања сваког појединца...

Како идејна приправност за одређен циљ утиче на величину радног ефекта, такође је већ испитано. Што се тиче заната извршио је таква испитивања Кизоп на 40 слагача чији је посао у почетку испитивања био праћен обичним условима, а доцније нарочитом мотивацијом која се даде лако спровести идејним заинтересовањем за садржину текста који се слаже, или опет конкретно тј. нарочитом премијом. Кроз 20 седмица нарасла је наводно ефективност за 78%.

На подручју душевног рада радили су Ктеће и Кеттег5 са две скупине студената. Једна скупина радила је под обичним условима, а друга под утицајем нарочите мотивације (пример најједноставније мотивације је натецање, емулација ђака). За тест узето је сабирање читавих колона цифара. За 5 минута сабрала је мотивисана скупина 21 стубац, а немотивисана само 11.

Воок је такође радио са студентима које је запослио тиме да уче различито градиво. Радио је са две међусобно оједнаке скупине, од којих је за неко време једна била мотивисана, а друга немотивисана. После извесног времена обе су скупине измениле места и радиле под измењеним околностима. Мотивисана скупина редовно показује прираст ефективности за 30%. Чим скупина постаје мотивисана, ефективност расте — чим постаје немотивисана, ефективност опада.

Неоспорно је, дакле, целисходно дејство идеала и интереса. Како смо видели, то је уједно и саставни део радних техника, јер се ту ради о механизму за мобилизацију радне енергије. Можемо их зато сматрати као важан саставни део технике учитељевог рада, и то не можда само на основу давнашњег захтева да учитељ као васпитач омладине мора бити идеалиста да би јој служио за узор, већ из простог разлога што у њима гледамо важно помоћно средство учитељевог рада које му може рад олакшати. Сви ми добро знамо да је рад који се врши с интересом за нас субјективно лакши, мање напоран, да нас више весели и задовољава, па макар с физиолошког гледишта био и напорнији. Зато је за технику учитељевог рада важно да поста-