Učitelj

Етика и развитак личности у грчкој класичној лирици 329

Таква одмазда појављује се ну Хесиода, али се Солон од њега и овде разликује тиме што он ту казну не замишља, као аскарски сељак, у облику неродице и куге, него се она иманентно појављује као последица нарушавања социјалног организма. “) Као Тиртеј вредност аристократских спортских одлика, тако и Солон преодређује вредност богатства:

Многн су неваљалци богаташи, а врличине гола сиротиња, али ја с њима нећу мењати своју врлину за њихово богатство, јер врлина је вечна, 2 благо људско сваки час воли да пређе другоме (фрг. 4, ст. 9—12),

У фрг. 14 он истиче да је онај ко има лепо здравље и воли жену и радује се својој деци исто толико богат као и онај ко има неизмерна блага, сребра и злата, житородних њива и коња. Здравље и породична срећа јесте права имовина, а неизмерно богатство нико не може у гроб да понесе, а ни њиме да се откупи од смрти, болести и старости. Ове мисли као омиљена тема провлаче се кроз грчку популарну философију све до у време хеленизма.) Мудрост Солонову показује и фрг. 22, у коме су за сва вре-

мена формулисани задатак и утеха старости:

упрббоко 6' сале! лохка Фбабкоремос

што бивам старији више се учим.

У свом програму, који се састоји у етизацији религије, у етизацији не само политичког него и приватног живота, у васпитању народа за тај циљ, овај велики ргаесергог А сае стоји под утицајем Хесиодовим. Тешко социјално-економско стање, које открива и критикује Хесиод, он тежи да уклони као законодавац. Као беотски револуционар, и он верује у победу правде слободног човештваз) Уверен да се законским уредбама не може образовати никакав рај на земљи, али да закони могу створити само атмосферу за цветање правде, истине и морала, он својом поезијом објашњава дух и смисао свог законодавног дела, узима поезију у платонском смислу као увод (лроофла). >“) Новина његова стваралаштва састоји се у томе што је он развијену јонску културу прожео старим атичким мишљењем, ускладио државу и дух, заједницу и јединку, савладао јонски индивидуализам, али спасао личност. Што је учио то је и делом потврђивао. Величина његове личне моралне снаге нарочито искаче кад се упореди са потсмевањем његових противника, који су говорили:

Није Солон уман човек ви добар саветник; јер док му је бог даривао срећу, он је није прихватио. Кад је захватио лов, од удивљења није извукао велике мреже, јер је једним махом изгубио и срце и главу. Јер да сам ја дошао до власти, и награбио се небројеног блага, и Атеви био тиранин само један једини дан, не бих марио да ме доцније на мех одеру и да ми се род затре (фрг. 23, ст. 1—7),

21) Упор. моју студију Хесиод и грчка философија. Из „Гласвика југосл. проф. друштва“ књ. ХУ, св. 8—12, Београд 1935, стр. 35— 89.

22 Упор. Раш Касл Масћуткипреп 4. апетеп сптесћ. Е!ерје т а. Ер:гтаттеп аег Аттоподте, П155. 2липсћ 1917; Мах Роћепг Оге ћеџетзизсће Роезте ипа фее Рћиохорћге, Сћагћез Наг Рмедпсћ Гео 191, рб 76 и даље.

23) Упор. мој оглед Хесиод према Хомеру у „Гласвику Југосл. проф. дру– штва“, март 1934, стр. 607 — 617.

24, Платон Закони |Х 857 Е, 870 0—871 А, 880 А, 887 АС; 890 Р.