Učitelj

330 Милош Ђурић

Остао је до краја колено честито, и зато је с поносом могао да каже 0 себи:

Ако сам поштедео отаџбину, ако се нисам машио тиранске власти и

немилог насиља вити се осрамотао нити гласа свога окаљао, ни мало се

не кајем с тога; овако, мислим, пре ћу надмашити све људе (фог. 23,

стр. 8—12).

Солонове песме волели су Атењани онако као Спартанци Тиртејеве. О Апатуријама, на дечачки дан, надметали би се дечаци у њихову рецитовању, а родитељи би им давали награде. Песник, трговац и државник“), Солон се одликовао и мудрошћу, и зато су га хеленски философи с правом стављали у ред седморице мудраца, т.ј. међу учитеље моралног и практичког живота. Његову мудрост и песнички дар нарочито истиче Платон: „Солон је не само и у осталом најмудрији него и обзиром на песништво од свих песника најплеменитији... да он поезију није узео као споредну ствар него да јој је, као други, посветио сву озбиљност и марљивост, не би се, по мом мишљењу, ни Хесиод ни Хомер нити икоји други песник прославио више од њега“ (Тимеј 21 В). У Гозби 2090 Платон и њега убраја међу оне који су иза себе оставили бесмртну и славну децу: законе. “) Његова религија правде, основана на искуству, уму и осећању, продужиће се у Есхиловим трагедијама, а његова осуда демонства плеонексије одјекнуће у Софокловој Аншигони ст. 259—301, као и теодикеја у истој драми ст. 369—8375. Атички комедиографи, историчари и беседници такође су га ценили као великог пријатеља народа и државника. Целим својим животом и делом“) он је тип најплеменитијег Атичанина, онога који се не интересује много за механичко објашњење природних процеса него за однос између човека и бога, за објективне моћи и поуздану норму људског живота, за правду, за правичан распоред хлеба и имања, за однос између морала и државе.2“) Целим собом он претставља „душевни склад, хеленску и атичку меру, ваљан рад и ваљан говор здружен у ведрој ћуди, обдареној и дражешћу ми разборитошћу“.2У) Тип какав оличава Солон појављује се и доцније у различним варијацијама, у Есхилу, Софоклу, Аристиду, Сократу и Платону.

(Наставиће се у идућој свесци).

5) С. 2. Кећтапп-Нацре Зогоп о Атепз, !ћће роефб, Ф#ће тагсћапа апа ће з«а!езтап, Шуегроо! 1914.

26) Упор. Платон Гозба или О љубави с грчког превео, предговор написао и објашњења додао Д-р М. Ђурић, Београд 1983. Издање „Народне Просвете“, стр. 80 и 173.

7) К. ]. Егеетапп Тле Шогк апа Гте ој Зогоп, Сата! -Гопаоп 1926.

2) М. Сгојзећ Га тогаје е# [а спб дапз ![е5 ровзте5 де 5о1оп (Асад. дев тизсг, еј БеПез Те гез, Сотртез гепаиз 1903 1 581 и даље).

29) О." Априз! Миз с, Роујезт отсеке Кпјгеопози, Пло 1, Даггеђ 1893, 5. 130.