Učitelj

336 Запостављање педагошке науке код нас

ШКОЛСКА РЕФОРМА

Запостављање педагошке науке код нас

Да ће се пак овог болног питања, дотаћи и остали стручњаци, ми не сумњамо, те и публикујемо овај чланак у објективној намери, да се ствари поставе на своје место и расветле што јасније.

Уредник

Циљ је ове кратке расправе тројак: 1) да истанемо неоправдано запостављање педагошке науке код нас, 2) да истакнемо рад неких од главних претставника педагошке науке код нас и 3) да укажемо на потребу и начин побољшања стања ствари у области педагошке теорије и праксе код нас.

Ми апелујемо на меродавне и стручне факторе да се у процењивању значаја ствари за коју се залажемо, као и оправданости тежња и примедаба, руководе објективно оправданим принципом који гласи: поштовати разлоге и чињенице а не мишљење појединаца. Јер заиста ако се руководимо тим принципом имамо пуну гаранцију да се не огрешимо о оно мишљење које једино заслужује поштовање а то је истина. Стога овом приликом покушавамо да се држимо наведенога принципа и да изнесемо само чињенице и разлоге.

Чињенице и докази који сведоче запостављеност педагошке науке код нас јесу:

1) Од 27 група колико их има на филозофском факултету у Београду, педагошка група долази на последњем месту како у рангу вредности с обзиром на остале групе, тако исто и у по гледу средстава и наставника те групе.

9) Веома слабо интересовање за педагошку научну област како од стране стручњака (бар великим делом) тако и од стране меродавних фактора и јавности уопште.

3) Сувише слаб или скоро никакав респект према учитељском и педагошком кадру уопште. „Учитељска армија јесте једина армија коју цивилизација може признати без стида“, рекао је један велики човек. Међутим код нас је тај сталеж изгледа и у ауторитативном и у економском погледу највише запостављен.

4) При одређивању оних који треба да воде педагошку науку, друкчије. речено при селекцији вођства те науке главну реч имају обично нестручњаци. Они пре свега не познају довољно основе и суштину педагогике па су изложени опасности да под легну сугестији неких других тенденција, или бар да под утицајем других наука погрешно схвате предмет, метод и задатак педагогије. -

5) Педагошки семинар још увек није организован како треба. Кривица се баца на једног јединог наставника из педагогије. Већ самим тим што је он једини наставник за педагогију не може у том погледу да сноси кривицу. А да је тај наставник