Učitelj

Библиографија 351

испитује да би задовољило своју радовналост, да непрестано ради јер су код детета мисао и дело још нераздељени, и да ствара у духу уметности, тј. да својој машти да и конкретан уметнички израз. — Зато и школа мора васпитавати и изводити наставу по начелу „учити радом.

Да ће наши читаоци помоћи издање ове библиотеке у то не треба сумњатн. Новап слати на чел 56.429.

Др. Милослав Стојадиновић: Неке карактеристике у развоју и саставу градског становништва каб и насеља уопште, Библиотека „Савремене општине“. Београд 1985 80, стр. 39, цена: Штампарија „Зора“. — Врло добро је познато да се само у цивилизацијама подижу и развијају велики градови. Зато писац ове студије и сматра, да пораст пи унутрашњи склоп градова, као тачан барометар, показује да ли друштво у цивилизацији напредује или опада. По рату се види и код нас као и свуда, нагли пораст градског становништва. Но настаје период кризе. Писац тврди, да је сада „село стављено под удар јавног старања државе, да је варош остављена себи“. Из тога има да се изведу закључци н да се почне систематски вршити враћање оних варошана у село који су без рада у вароши а нису село одавно напустили као и начин привредног рада. Овде писац полемише са др. Драгољубом Јовановићем, који тврди да је повратак варошана на земљу немогућ. „Војска наше градске сиротиње — вели писац — га коју уважени професор г. Др. Д. Јовановић тврди да „нема повратка на путу из села у град , битно се разликује од сиротиње велеградског, западног типа... У нашем случају „натраг на земљу има свога дубоког смисла, управо далеко више нето на Западу, јер имамо више могућности да за земљу изгубљеног човека натраг вратимо и да га поново оспособимо за живот достојан културног човека... Зашто би се оспоравала могућност враћања на, земљу оне наше гладне варошке сиротиње која је сва још увек у сељаштву и сељачкој идеологији, још увек, бар у већини случајева, у сељачком гуњу, а1100лутно способна за све послове у пољопривреди и за живот на селу у опште“.

У том циљу поставља писац проблем нове колонизације, нао проблем нових насеља у савременом смислу речи“. Тако ће се решити проблем не само кризе великих и мањих градова, већ и проблем градске сиротиње, која је од скора напустила село. Питање је заиста актуелно и са педатошког гледишта, да треба његовом решењу што пре приступити.

Живојин Д. Карић; Антологија југословенске савремене дечије књижевности, Београд 1986, 80, стр. 176, цена 22 дин. Препоручена од Главног просвет. савета и Минист. просвете. Издавач књижарница Јеремије Џелебмића, Београд, Карађорђева 61. Чек 54256. — У Антологији бу заступљене пробране ствари из. најистакнутијих живих југословенских дечјих песника. Донете су и кратке њихове биографије, фотографије и библиографије њихових списа. Успешно дело илустровао Душан Миливојевић. Опширнији приказ у наредној свесци.

Мил. Р. Мајсторовић

Стеван Ј. Јаковљевић: Под крстом. — Ново дело г. Јаковљевића има све одлике и вредности, као и први његов роман Деветсточетрнавеста,

Верни описи ратних борби, тешко повлачење војске преко Црне Горе и албанског беспућа, усред зиме; боравак на сунчаном Крфу, све је то дато неповредно и убедљиво. Колико је наш човек виталан, лепо се види из његовог хумора, за који је он способан и у најтежим тренутцима. Хумора има доста. Он је такав да нас верно илуструје. И онда када се кров њега казују и наше, тојест опште незгодне особине. Не би било на свом месту говорити о делу, да ли је оно роман или дневник, о његовој композицији, стилу или књижевној вредности. Обе књиге г. Јаковљевића су вредност за себе. Оне су нешто издвојено и не потпадају под опште мерило. Читалац не може дати одређен суд, да ли су оне историја, ратне забелешке, дневник једног артиљерца или забавна литература, писана због књижевне лепоте или због извесне тенденције. Онв су све то заједно. Ипак на крају, књиге г. Јаковљевића могу сјајно послужити за југословенску пропаганду. Албанска тратедија је јак доказ о великом државотворству Србијанаца. Један сељачки народ вођен својом младом буржоазијом, између којих није било видљиве разлике, чуда је чинио бранећи отаџбину и радећи за уједињење Југословена.

_ Да су оба. дела г. Јаковљевића и још неких других писаца била објављена раније, пре петнаест година, и постала позната широм Југославије, многа би стремљења србијанских маса била правилно и са разумевањем оцењена. Из таквих би се дела видело са колико се мука ствара и брани отаџбина, а изгледа те је то сазнање данас многима потребно. Обе се књиге препоручују. Издавач:

па Кон а. д. Београд. Дим, С. Пешић