Učitelj

362 Душан Ј. Јовановић

7. Област педагошке. — У најширем смислу педагогика обу"хвата област васпитања у свим односима. Предмет њеног испитивања у овом најширем смислу јесу:

а. Васпитање и образовање као радње: њихова суштина и појам, њихова могућност и границе, њихов идеал, сврха задатак и циљ, њихови начини и средства (навикавање, вежбање, учење итд.).

6. Установе за васпитање и образовање: њихови облици (породица, приватни и јавни заводи, школе), њихово уређење, опрема, „администрација и организација итд.

в. Историја васпитања и образовања: историјско приказивање њихове стварности до садашњости (заједно са историјским прижказивањем наставе, школске организације, школског законодавства итд.), историја њихових идеала, историја науке о васпитању итд.

г. Посредне и непосредне васпитне мере: просветне политике. "социјалне заштите, практичне партијске и државне политике итд.

д. Специјални облици васпитањаи образовања: медикално васпитање (васпитање недовољо равијенене, слабомислене и дуашевно растројене деце), васпитање за одређене позиве (војничко васпитање, трговачко васпитање) итд.

Појам педагогике у најширем смислу протеже се дакле на све што се догађа у области васпитања и образовања и обухвата све установе, све покрете, све посредне и непосредне мере и све облике делатности који су у каквој било вези са васпитањем и образовањем.

Област педагогике у најширем смислу не претставља према садашњем стању педагошке науке, стварно и изразито научно јединство. Она се појављује као низ проблема, о којима се да научно расправљати са врло различитих гледишта. Тек средишан однос свих ових проблема према васпитању и образовању чини да се о области педагогике у најширем смислу може говорити као о целини научног испитивања. Разумљиво је, онда, да се, захваљујући разноликости наговештених проблема, појам педагогике у најширем смислу по правилу члана у разне гране педагошке науке, које се у виду прегледа могу овако приказати:

Педагогика у најширем смислу:

а. Педагогика у ужем смислу, која се појављује као вештина, наука о вештини, теорија, филозофија или као општа педагогика; 6. Наука о установама за васпитање и образовање или практична педагогика (хербартовски назив, имати у виду да он означава код других писаца педагошку стварност за разлику од педагошке теорије) или, уколико је реч само о школама и њиховом уређењу, административна педагогика (назив Е. Клапареда);

в. Историјска педагогика;

г. Социјалнополитичка педагогика као скуп друштвених и државних васпитних мера ван редовног школског живота;

д. Специјална педагогика у најразличитијем смислу, уколико није обухваћена горњом поделом: педагогика појединих наставних предмета, разне сталешке педагогике „војна педагогика итд.), ме-

Мерт ет