Učitelj

376 Драгољуб Бранковић

шта је циљ стварности. Ова се четири питања и четири правце у одговорима понављају у сваком васпитању и у свакој настави. Примењена ова питања на човека гласе: 1) шта је човек, 2) шта је његова вредност и вредност његовог живота, 3) у којим формама и облицима се објективира његова суштина и његова вредност, и 4.) који су му путеви отворени за спаси освећење животарг Ова питања стварно претпостављају у чудном сплету основу и главну грађу сваког васпитања и сваког поучавања.

Проблем човека увек је и неизоставно метафизички проблем и проблем сватања света, те је зато у проблем васпитања и образовања, учења и поучавања такође по Либерту метафизички проблем, јер у свакој васпитној делатности учествује лични фактор. /Лроналазак појма идеје је најзначајније филозофско дело до данас. У њој су уједно стопљени у једно јединство она четири основна проблема и четири духовна правца и зато је Л. и узео метафизички систем Платонов за модел философије педагогике и дидактике. Функције сазнања, предавања пи задржавање моралне вредности, естешско сшварање и религиозно спасење прешстављају пра-радње човека. Плашон шиме шшо је ше чешири пра-радње Подвео под јединствени појам идеје схватио је биће човека уопште; он је те четири људске основне особине идејно повезао и тиме нас научно да упознамо сами себе. Због тога Л. сматра Платона за највећег учитеља човечанства. Платонов идеализам је до сада и најдубље и најобилније откривање оне тајне која се крије из појма и иза бића човековог. У четвороструком грањању дијалектшичког јединства шдеје, наиме у правцу науке и сазнања, мореалне вредности и радње уметничког стварања и религиозног уздизања налази се одговор на пштање проблема свих проблема. Они прожимају наше образовање и васпитање, наше целокупно учење и поучавање. Сав културан рад уопште дешава се под директивом појма идеје: помоћу идеје сазнајемо суштину појаве, њен смисао и вредност, помоћу идеје одређујемо уметничку садржину појаве и помоћу ње узвисујемо се у царство религије... Тиме је Платон постао највећи постављач питања и највећи учитељ европског човечанства. Он је идејама истине, доброте, лепоте и светлости признавао несаломљиви каракшер безуслов-

носшт.

УП Настава као метафизички проблем

Сви људи осећају потребу за сазнањем и за истином. Ову тежњу човек није стекао васпитањем и образовањем, она је нама дата као прафеномен исто онако као и дисање, она нама припада „по природи“. Ова урођена тежња за истином добија у аредавању и у настави свој конкретни облик и непосредни израз. Предавање и настава су помоћна средства у спровођењу наше тежње за истином, шта више предавање и настава су форме и путеви саме истине. У свима нама живи једна општа воља која је управљена на самопоучавање. Зато Л. наставу не посмашра као емппријску делатност духа, него као метафизичку делатност: она