Učitelj

-378 Данило Вукајловић

тезу целокупне стварности. Иначе не бисмо могли створити општу -оријентацију о целини. Зато он и ставља у задатак наставе проучавање суштине схватања света, јер је потребно да се добије једно образложено обавештење о нашем положају у универзуму као и нашим дужностима према тој целини, као и о дужностима целокупне стварности према нама. Увек треба при овоме имати на уму више школе.

Овде је двострук однос између наставе и схватања света, те се може говорити о вредности наставе за схватање света и „вредности схвашања света за наставу. О овом интересантном односу немамо простора овде да расправљамо, те га само додирујемо и упућујемо читаоца на његово дело.

. опширно расправља о трима главним типовима схватања света (реализам, идеализам и дијалектички идеал-реализам) и истражује које је од ова три схватања најзгодније за наставу. Поред свих њихових величанствености реализам и идеализам скривају у своме корену своје једностраности, те их Л. сједињује у једну целину, он их узима дијалектички примарно. Ово треће гледиште назива дијалектицизам које је у ствари синтеза реализма и идеализма. Настава би без дијалектицизма као схватања света била без животног осећања. Она већ од почетка не би полазила од целог човека, него од појединих страна људске природе (реалитета или идеалитета) Питање (проблем) се поставља из духа пдеалитетша, а одговор даје се из духа реалишеша. У томе сен састоји дијалектичка метода. (Свршетак у идућој свесци)

Деца која се тешко васпитавају

— Од Данила Вукајловића —

Подаци, које сам од инструктора добио потврдили су моју дијагнозу 0 случају с малим Предрагом: дете је било бачено у болест због неразумних поступака очевих, који је малог за сваки преступ, а нарочито због лажи, немилице тукао.

Уверен, да су батине и превелика строгост очева један од главних узрока дечијем скретању, инструктор је настојао да сазна на који начин отац кажњава Предрага, откад потиче то кажњавање и зашто. Успео је за кратко време да малог увери како људи из његове околине нису његови непријатељи, и да нема разлога да према њима, а нарочито према оцу, буде неповерљив; уверавао га је, даље, да га отац неће тући као до сад; да ће му дозволити да се игра:). Кад је увидео да је дечак према њему постао потпуно

1) За став инструкторов према Предрагу карактеристичне су ове његове речи: „Одмах испочетка настојао сам да стекнем поверење код малог, да он одмах увиди у мена пријатеља. Обезбедити га од батина, то је једини пут који води напретку у овом случају. Насупрот свом домаћем васпитању, где је батина била једино васпитно средство, као и васпитача у школи, где је дете само обесхрабривано-услед недовољног познавања домаћих прилика од стране наста-

~.