Učitelj

380 Данило Вукајловић

би у јарост, чим би се повела реч о поменитој мани његовог сина. — „Када ме слаже, бих га прекинуо,“ рекао је једног дана инструктору. Ипак је, — бар за неколико дана, одржао реч. За то време инструктор је бодрио и уверавао дете, да нема разлога да се боји оца и осталих људи из своје околине, Исто тако повео је рачуна, кад и због чега мали лаже, и трудио се да га од те мане ослободи. Сасвим правилно инструктор је увидео да су страх и потенцирано осећање инфериорности основна полуга, која покреће цео душевни механизам овог детета. „Маломе је страх, вели он у свом реферату, тако рећи улчвен у крви. И када год му се пружи прилика он ће и слагати; само, кад престану батине, и потреба лагања се губи.“

Поред тешкоће која се огледа у очевом отпору да поступи по упутствима васпитача — лекара, требало је сад и остале укућане присилити да промене своје држање према Предрагу. Свима је било познато да Предраг лаже, и у кући му се није ништа веровало. А када се он почео поправљати, нашао се у чуду што му од укућана нико не верује и онда кад истину говори. Да се и овде ради о једној озбиљној и значајној тешкоћи, види се из следећих речи инструкторових, који је своју дужност најсавесније обављао. Једног дана, вели он, поручио сам по Предрагу старијем брату Ђоки да учи граматику народног језика и француски. Предраг је дословно рекао све што је требало, али му брат није хтео веровати и тужио га је родитељима за лаж. Ја сам на то, вели инструктор, написао писмо Ђоки у коме сам рекао да је истина оно што му је брат поручио, с напоменом да Предраг више не лаже. Када су код куће браћа прочитала моје писмо, мали ЈЕ Предраг сав срећан потрчао мајци, да је увери и обрадује како он више не лаже. Ово је, по речима инструкторовим, била читава сензација. Кад је ово видео старији брат Бока — који је похађао први разред гимназије, и такође био један од тешко васпитљивих ђака —— криво му је било што се Предраг поправља, потрчао је к мајци, ошео писмо из руку и с места га поцепао.

За потпуно и правилно разумевање овог догађаја, као и целокупног става Предраговог према родитељина и околини, требало би подробније описати однос родитеља према старијем брату Ђоки с једне, и међусобни однос браће с друге стране. Тада би постало јасно, зашто Ђока — који се одликује тим што увек говори истину — за сваку ситницу тужака брата због једне или друге лажи, као и то зашто се он — Ђока — нашао погођен, кад се доказало да је Предраг рекао истину, и тоу толикој мери да је с места поцепао инструкторово писмо.

Случај с Предрагом употпунићу доцније. Из оног што сам досад рекао, јасно се види зашто је Предраг постао лажљиво дете, као и то како се он, под вођством школованог учитеља, постепено ослобађа своје мане. — „Кад дете лаже, вели с правом

Расл — треба да родитељи радије узму себе на одговорност него