Učitelj
412 Витомир 3. Трумбуловић
мака који казују број разломакарг Зашто» Шта, дакле, сваки разломак-број има» И још шта» Каква је ово црта Чија је» Где се пише бројитељ» А где именитељ»г Чиме се они предвајају»
6) Стеване, запиши ти три седмине! Павле: пет осмина! Раде:
пет шестина! Какви су то бројеви» Шта смо учили данас» 7) Домаћи задатак: написати бројевима: три деветине, две
осмине, пет петнаестина, шест трећина итд.; нацртати круг и
поделити га на шестине; квадрат поделити на четвртине...
Куповао наочаре да зна читати
(у Ш разреду) — Од Витомира 5. Трумбуловића —
Јесте ли чули или читали где ону причу како је неко дете куповало наочаре да би знало читати» Ја сам чуо кад сте прошле године причали трећем разреду. — Ја сам слушао кад је мој брат прошле године читао и причао код куће. — Ја сам читао ту причу у нашој читанци.
Јесте ли видели наочарерг Шта је ово» Од чега су направљени наочари» Што се зову наочари» Кога сте видели са наочаримар Зашто они носе наочаре» Јер су стари, па добро не виде, аи млађи, који добро не виде, носе наочаре.
Рекосте да сте слушали, а неки и читали ту причу. Зна ли који да нам је исприча Нека се деца јављају. Од њих испричаће је два-три. Ако ниједно не зна онда ће је наставник испричати. После дечјег причања: сад ћу вам ја ту причу прочитати из читанке, а ви ћете иазити да ли нису заборавили што важно да кажу ови што су причали. То је у исто време и угледно читање. — Дакле, јесу ли што заборавили» Према својим запажањима. деца допуњују. Који ће сад целу причу да нам исприча» Који ће још» Хајде и ти, кажем слабијем ђаку, испричај што си запамтио и како си запамтио! Слабијим ђацима стављати и помоћна питања, али не честа. На овоме ступњу не задржавати се сувише и имати на уму: да је доцнији разговор важан колико и сама прича, те да децу не би преморили и учинили индиферентном. Живо праћење наставе од почетка до краја постићићемо, ако, поред осталог, одмеримо потребно време сваком нашем смеру у предавању.
У коју школу је био послао отац оно детер У основну. По чему знатег — По томе што није знало да чита. С ким је оно ишло по вароши» — Са својим пријатељем. Како обично ви деца
зовете друго дете са којим идете често и дружите се» — Друг. Како људи зову свога другарг — Пријатељ. Како је онај дућанџија рекао детету кад је приметио да он држи књигу наопакор „Мој пријатељу!“ Како је могао друкчије и боље да му кажер — Моје дете! Зашто тако, а не „мој пријатељу“» — Зато што је оно било дете, а дућанџија одрастао — човек. Како је дете требало да каже дућанџији кад је ушло у дућанг — Добар дан! Је