Učitelj

Либертова општа дидакшика 449

нешто што личи на план или предодређење, или пак ми људи само из најразличитијих узрока тумачимо, односно уносимо у жи-

вот такав план.“ — Код свега шаренила од утисака спољнега света

и непрекиднога ређања доживљаја човек се, вели, мора питати: Како је ипак могуће јединство и склоп душевног живота. Али ни уједначавање унутрашњег живота не сме ићи сувише далеко, јер би у том случају нестало његово богаство. Уз јединство потребна је, дакле, и разноврсносш и обиље предмештчости. Спонтанеитет наше душе ради неуморно и без престанка на произвођењу увек нових и нових ситуација.

Уз ову проблематику јединства и разноврсности душевних догађаја и утисака, Либерт јако наглашују проблематику уласка у школу. Сасвим је, вели, загонетно како се овде дете уопште може да снађе и како оно ипак нађе неку врсту решења, како оно успе да изиђе на крај са великим тешкоћама, у које га ми заплићемо и уплићемо са материјалном множином васпитних предмета и наставе. Први корак детета у школи значи преокрет који сигурно не изостаје иза каснијег уласка у тако звани живот. Ова се тешкоћа појачава све више, јер са развитком културе све више расту васпитни захтеви учења и поучавања, а сада утолико пре што модерна школа има други однос према општем животу културе него старија школа. Зидови који су их раздвајали, већ су на више места пробијени и срушени. Школа није више изолована од живота, и у том погледу дете запада у сасвим нову ситуацију упоређујући је са домом. Оно мора да преживљује немир и динамику великога света. Зато Либерт пита на који се начин могу унети јединство и веза. Ту се он позива на Кантову критичку философију са њеним величанственим учењем о „трансценденталном јединству аперцепције“, о овој пресудној основној моћи разума које нам не омогућава само јединство сазнања, него којг бесконачно много доприноси и јединственом формирању нашег људског бића уопште. У овоме „трансценденталном јединству аперцепције“ имамо пресудни и стваралачки основ јединства, склопа и изградње наставе. Једино је праизворна енергија те трансцендеталне синтетике и систематике у стању да у настави отклони или бар смањи опасност раздвајања и распадања. Ово је, „дар у дубини наше душе“ (Кант) који врши скупљање и разврставање свега материјала у души, Кант говори о „архитектоници чистога

ума“ и открива скелет те архитектонике која је од пресудног значаја за цео живот.

Главни правци и главне тачке у изградњи и склопа наставе налазе се у проблему Бога, света и историје (или човека). Дакле, сазнање Бога, сазнање човека и сазнање природе.

Полазећи од урођености дечје за сазнањем Бога, Либерт доказује важност веронауке. Метафизичка моћ наслућивања у једно вечито апсолутно биће добија у веронауци подршке. У вези с тим веронаука значи за дете најуспешније неговање моћи фантазије и осећања и потпомагање живота и разумевање ирационалнога у нашим грудима. Није само потреба и захтев цркве, него и интереси и захтеви најунутрашњијих особина душе човека

Учитељ 29