Učitelj

|

Деца која се шешко васпишавају 455

Прва и основна погрешка коју чине родитељи, као и васпитачи у школи, јесте та, што према сексуалном питању заузимају

такав став, да се све што се односи на сексуални живот завија у нешто тајновито — у нешто што то питање чини изузетним и

посебним од свих осталих.

Најпозванији испитивачи у овом правцу истичу захтев, да се васпитач и у овој прилици мора руководити принципом: да увек на постављено дечје питање мора дати истинит одговор, и да о питањима из сексуалног живота ваља говорити природно као и о свим другим стварима. — „Никад радозналост не сме бити незадовољена. Било како му драго дете малено, обавештење му се мора дати ако пита. И родитељско држање мора бити такво да дете хоће да пита ако жели да зна. Али, ако не пита само од себе, потребно га је на сваки начин обавестити пре десете године, из бојазни да га не обавести когод други на рђав начин. Стога треба његову радозналост потстицати поуком о рађању код биља и животиња. Није потребно да то буде неки свечан начин, не треба ту искашљавања и увода: „А сада, дечаче мој, рећи ћу ти нешто чему је дошло време да сазнаш. — Цела та ствар има да буде обична и свагдања.“ 5)

Да смо ми још увек далеко од примене ових захтева савремене педагошке науке, о томе не треба ни говорити. Недавно сам — да то узгред саопштим — присуствовао разговору једног врло бистрог десетогодишњег дечака са својим оцем. Говорило се о амичку, на што ће отац, да то значи да ће неко од ближих у фамилији родити. Слушајући то, дечак је приметио: „Ти си тата

недавно имао чмичак и нико није родио.“ — На ове речи свога сина, отац је детету дао овај савет: „Не ваља тако рећи, већ није рода донела бебу.“ — За разлику од оца, који се некако

нелагодно осећао, што се преда мном повео такав разговор, гледао сам дечака природно, као и пре пар часака док ме је запиткивао о разним стварима. Приметио сам како ме дечак гледа радозналим погледом, очекујући да ћу се ставити на његову страну, после чега је оцу дао овај одговор: „Е, знам ја, рекао је он, то је за малу децу, а ја нисам мали“. — Оно што је дечак несумњиво знао то је, да му отац даје нетачан одговор на питање које га голица. А да је за њега питање о доласку деце на свет било тајна, то се јасно видело по изразу његових очију из којих се могло читати: „Чудновато, о свим стварима дајете ми тачна обавештења; о овом питању међутим остављате ме да се мучим и да наслућујем, како се то ради о једној изузетној и врло тајанственој ствари, коју само ви одрасли можете и смете знати.“

Отац овог детета страховито је погрешио, што, после разговора који поменух, није сину дао тачан одговор о рађању деце. Боље да је он то учинио, јер ће дете и онако, данас или сутра, сазнати то од других, али можда на начин који ће бити од недогледних последица.

89 Н. н. м. стр. 108.