Učitelj

710 Милан С. Поповић

Илустровање приче: „КЛЕТВА" у Ш разр.

Давно је речено, да човек исказује своје мисли ин осећања. речима, а дете сликом - цртежом, Та слика - цртеж не мора имати уметничку садржину, али је зато израз осећања - мисли. Циљ васпитања, да се дете оспособи за самосталан живот у друштвеној заједници, оствариће се ако се још у раној младости почну код деце развијати индивидуалне особине.

_„Илустровањем прича и др. (у место ранијег шаблонског цртања са „ЏПрегледа ) деци се пружа могућност самосталног изражавања (овде кроз цртеж). Ово предавање одржано је на збору наставника у Ст. Кањижни. Као прво предавање ове врсте, није се могло оставити деци потпуна самосталност, већ су морала бити упућена: 1) на поделу приче у слике; 2) на изглед слика: 3) на товор сељака и др. Све то отпада после трећег, или четвртог предавања, када се деци оставља пуна самосталност.

И поред овога дечји су цртежи одавалн самосталност. Једно је дете нацртало сељака са шеширом на глави, друго са шајкачом, треће са шубаром, а једна девојчица напртала је Црногорца - насељеника, нтд.

Којм је данас дан у недељи; Ти. Среда. Који ће ускоро доћи велики празник“ Ти. — Ускрс. Тде ндемо мн на Ускрс; Ти — У цркву. Зашто ндемо у дрквуг Ти. — Да се молимо Богу: Помаже ли Бог онима који му се молег Ти. — Помаже. Да ли Бог хоће и да казни рђаве људе“ Ти. — Хоће. Знате ли неку причу где би видели како је Бог казнио рђавог човека“ Ти. — Знам причу Клетва, Зна ли још ко ту причу: Ја, ја, ја... Хајде да нам један исприча... Врло добро. Ви сте ту причу научилн да причате, али да је не би заборавили, јер ви учнте много прича; шта мислите како бин могли још да учимо о тој причи, па да је никако не заборавимо; Ти. — Да цртамо. Врло добро. Али како ћемо да цртамог Да ли ћемо цртати само једну или више слика“ Ти. — Више. 05 куда знаш да ће бити вишег Да ли то од нечега завнсн; Па децо, ако је прича већа, биће више слика, ако је мања, мање слика.

Хајде сада да се договоримо колико ће бити слика... Шта мисанте како ће изгледати прва слика“ Ти. — Сељак закопао сина у земљу. Ти. — Сељак копа рупу. Како би било овако: Сељак се мисли... како да присвојн туђу њиву па се најзад сети, н каже: Ха! знам! Закопаћу снна у земљу...

Добро, то бн била прва слика. Како би изгледала друга слика Ти, Сељак. закопао сина у земљу. Какосби ми то нацрталиг Ти. — Сељак ископао рупу, па у њу метнуо сина; а преко рупе пребацио“ грање, а врх грања набицао земљу. Како би изгледала трећа сликаг Ти. — Трећа слика била бн оваква: Судије ни парничари долазе на њиву. Добро. То би била трећа слика, а како би изгледала четврта слика“ Ти. — Сељак са мотнком у рукама копа земљу да би извадио сина, али пе може да та нађе...

Понављање: · Како. би“ изгледала прва, друга, трећа н четврта слика2 Ти ти Тис: ки = 29 ·

Пазнте децо даље. Ми смо нацртали причу на цртанкама, н сада неко. ко не зна ову причу, уђе у школу и погледа на цртанке. Да ли ће он знати коју смо - причу црталиг Ти. — Не зна: Па како би ми могли да удесимо, па да и онај који не она причу, чим види слике те приче одмах сазна о чему се ради (Овде растурам међу децом исечке стрипова „Мики маус“ из „Полнтике“.

Шта виднте децо на овим сликама Видимо „Мики мауса“. Шта видите још Пише ли ту штогод поред сликаг Ти. — Шише. Шта пишег... Децо ту пише све оно што радни, пли мисли да ради „Мики маус“. Можемо ли н ми на нашим цртежима да пишемо шта ради наш сељак, дете, судије н др.2 Ти. Можемо. Лепо, хајде да видимо како би сада нзгледала прва сликаг Ти. —

Прва слика изгледала би овако: Сељак се мисли, па каже: „Ха! знам! Закопаћу сина у земљу . То што сељак мисли и каже, ми ћемо: напнеати нсто онако као што је напшсано код „Мики мауса“. ;

Како би изгледала друга слика: Ти. —

Друга слика би пагледала овако: Сељак закопа сина у земљу н каже: „ЈЕ, сад нека дође суд, па ћемо видети чија је њива“. Хоћемо ли и ово записати: Хоћемо,

Како би изгледала трећа сликаг Ти. —

И АЕ