Učitelj

608 Михашло Б. Дуњић

друга због тога што им он помаже при учењу или им даје оно што немају. Својим положајем су упућени на то да се узајамно помажу. Добри другови се воле, не туку се, помажу се међусобно у свим случајевима. Неки се друже и после школе и остају пријатељи целог живота. Г рађа показује да многи дечаци сматрају за најбоље другове оне који их бране када их неко напада. Право другарство се код њих изражава у одбрани друга од напада неког њиховог вршњака из другог села. Дечаци из два села воле да се такмиче, па се стога удружују и стварају групе, да би могли победити своје противнике. Ако један дечко оде у друго село где наиђе на непознате вршњаке, онда их он обично, ако је повучен и срамежљив, избегава и нерадо се дружи с њима, а ако је слободан, брзо се упозна с њима, умеша се у њихову игру и често их брзо заволи, тако да настане узајамно поверавање дечачких доживљаја. Ако покаже какав неуспех (напр. слаб у рвању), онда га нови другови исмевају. Међутим, ако се покаже Достојан да заступа дечаке свога села, онда га ови још више заволе. Скоро сваки дечко на селу има свог најбољег друга с којим се дружи, као и читаву групу добрих другова које нарочито воли, јер га они бране у каквој игри или борби коју води са другим својим вршњацима. Запажа се да су неки дечаци омиљени код већине других — то су овде М. и В. — тако да их већа група заједнички воли и сматра да без њих не може. Дечко М. после завршене основне школе отишао је у гимназију. ЊегоВим друговима било је врло жао да се растану с њим. И њему је на растанку тешко било. Када су се о распусту опет састали, били су сви раздрагани. Тада је М. причао друговима своје доживљаје из вароши, а они су га пажљиво слушали. За све време распуста састајао се са друговима. Показивао им је нове игре. Заповедао им је да иду под корак. Они су га радо слушали. А он је био веома радостан. Сеоски дечаци осећају неку немоћ Када нема ових другова. (То се примећивало при посматрању нарочито онда када ови нису могли доћи у школу, било због 6олести, било из неког другог узрока). Ти „опште омиљени“ друГОВИ, „вође“, поносити су што уживају пажњу свих или већине дечака и што сви воле да се друже с њима. А чланови појединих група срећни су када неки њихов друг напредује у учењу, игри и у животу. Једни воле своје другове због тога што су ваљани и мирни, па тиме лепо претстављају читаву групу. Воли се неки друг и зато што показује друговима оно што не знају, или што уме да се снађе у тежим животним приликама. Чланови групе воле оне другове који су весели, дружељубиви, не издвајају се из заједнице. Поједини дечаци воле да дирају своје другове не из мржње већ из шале и траже од њих да се не љуте због тога.

Готово сви дечаци воле ону игру у којој могу испољити своју снагу и јачину. Воле утакмице. Цене победу. Она код њих изазива радост и појачава другарску љубав. Победом у игри јача се другарство у удруженој групи дечака. Према побеђеној групи дечаци заједнички иступају, дирајући је за њене неуспехе. Другарска љубав гони дечаке да гледају што више да „осветле образ“

АЕ

а