Učitelj

МЕРА

Узроци дружења сеоских младића 611

тужакања код родитеља, али те свађе не трају дуго. Она су приморана да се друже. Међутим, код дечака од 11 и 12 година показује се извесно одабирање другова. Неки дечаци испоље јасно тежњу за господарењем, те долазе у сукоб са својим вршњацима. Дечаци се до овог доба покоравали једном свом другу — махом најбољем ученику у школи — а када заврше школу, једни га и даље слушају, а други неће. Ови сада бирају другове који одговарају њиховим склоностима. Да би што већи број дечака придобили, служе се оговарањем и лажима. Четврти дечко (14 година): „Онај Воја је слаб, бре, кај кокошка. Што идете с њега! Да га ћушнем с малић прс, ће падне!“ Пети (13 година): „Што ве вара онај Драги кој он што 'оће! Шуме ни да се игра ни ништа, а овамо 'оће да ви је цар! Одите ви куд нас да видите како се игра!“ Ова друга група је добила већину присталица, живела слободно, крала, нападала на „доњомалску“ децу или па децу из другог села, волела да се „задева' са девојчицама. Вођа те групе је заиста јак, бије се са децом из другог села и потпуно влада групом.

Јединци нису много наклоњени дружењу. Одвојени су од! својих вршњака тиме што раде послове које врше одрасли (ору,

иду у планину и др.). Стога сматрају да су старији и озбиљнији од својих вршњака. Младић од 14 година не слуша мајку која му говори да с другом децом чува стоку: „Јес, баш ме брига, ја ли да чувам сас њи говеду!“ Други (17 година), када му мати каже: „Еве, сас овога терај овце! изражава одвратност према младићу који је прошао. — У фази сазревања јединац тежи да се приближи својим вршњацима и изједначи с њима, али то му често не испада за руком, јер се сада ови на неки начин свете, Исмевају га и ругају му се. Јединац је навикао да влада другом децом и тежи да и сада задржи тај положај. Стога „прибира“ неке сиромашне момке, договара се с њима шта ће да учине томе и томе, како да се удесе „да сви у нас гледав и да тиме привуку пажњу других. Један (од 15 година) говори како ће да купи вијолину — он каже „фијолину“ — да научи да свира и свираће само некима, а други „нека исцрцав од муке“. У детињству се дружио са неким „госпотским дечацима“ (синовима чиновника и трговаца). Доцније му то пребацују вршњаци. Други младић (од 17 година) каже јединцу: „Камо ти ги они госпочићи што си се дружија с њи» А, нема, они те одбацили кај ништа, отишли, а ти се сад дружи ако имаш с кога!“ Ту се изражава завист неких сеоских младића, који не трпе оне своје вршњаке који се друже са варошком децом или младићима. Међутим, јединцима који су лепо поступали са другом децом када су били у детињству, у пубертету је знатно олакшан положај. Непријатељски односи између јединаца и њихових вршњака показују се када се потуку два јединца. Другови, место да их „одбране“, свете им се, гледајући нарочито онога кога мрзе, а подлегао је у борби; „подевају“ их да се туку, „туткају их“ и са највећим задовољством посматрају како се мучи онај кога мрзе. После борбе један младић каже: „Их, ала га изби Чеда, бреј! Ал' сам му се и ја осветија: Што сам волеа да гледам, мани се! Што га не излема јоште!“

39%