Učitelj

296 Јован Стојиљковић

мена нису од тога центра потреса отишле до обале језера, већ су се само покренуле мало, потискивале испред себе суседне честице док су могле, па су се вратиле натраг и не могући да се задрже тамо одакле су пошле, отишле су и даље уназад, тамо се судариле са другим слојем честица, те се сада опет крећу тамо где су мало час биле итд.

То наизменично кретање честица час лево час десно од првобитног положаја мировања учинило је да је таква струја названа наизменична. Број осцилација које једна струја учини за секунд назива се учестаност. (Садашња струја за моторе и осветљење има учестаност 50 или 50 периода. Струје за радиотелефонију око милион периода, а нова станица у Београду са кратким таласима зрачи струју чија учестаност износи око шест милиона периода).

Све до Тесле није био пронађен мотор који би могао да се окреће у једном правцу под утицајем овакве наизменичне струје, чије честице непосредно мењају смисао свога кретања.

Остварење таквог мотора Тесли се наметало из два разлога:

На новопронађеном мотору једносмислене струје који је донет из Париза, Тесла је приметио да се стварају варнице и пламенови на оном месту где струја улази у машину и то зато што ту струја од једносмислене прелази у наизменичну.

Зна се да се та струја у централи, у електричном генератору, рађа као наизменична, па изилазећи из генератора она се претвара у једносмислену да би као једносмислена само дошла до мотора, а кад у мотор уђе она се понова враћа у својство наизменичне струје и као таква даје мотору потребну моторну снагу.

Тесли је изгледало нелогично да. се мотор може окретати под утицајем наизменичне струје, која се роди као неизменична па пређе у једносмислену и понова се врати у наизменичну, а да не може ако се струја роди као наизменична и непосредно као таква уђе у мотор. На тај начин прво би се избегли скупи органи на генератору у централи који наизменичну струју претварају у једносмислену и на мотору где једносмислену струју преобраћају у неизменичну, а на другом месту избегле би се штетне и опасне варнице, које се јављају баш због тог преобраћања струје из једног стања у друго. „Природа мора да је оставила могућност да се ово непотребно, двоструко преобраћање избегне, мислио је оправдано Тесла, само људи нису још успели да ову тајну природе открију“. |

Други разлог је био много важнији и далекосежнији, а не само усавршавање једне машине.

Наиме, увидело се да се Њујорк, Париз и друга места тешко могу снабдевати струјом чим је потрошња порасла. Једносмислена се струја није дала лако преносити на већа растојања и у већим количинама. Велике вароши су морале имати читав низ централа около и свака је снабдевала свој најближи крај. За већа растојања и веће количине енергије, губици су били огромни као