Učitelj

Никола Тесла 597

да су проводници гутали струју. Искоришћавање даљих рудника и даљих водопада изгледало је немогуће. Производња струје дошла је у кризу. Није се знало на коју страну да се крене. Да ли да се и даље производи једносмислена струја, која се може употребити и за осветлење и за моторе, макар да се много губи у преносу, па докле се може поднети тај губитак или да се почне са производњом наизменичне струје која се врло лако и економично може преносити, али се на жалост не може непосредно употребити за моторе, већ би се морала употребљавати само за осветлење.

У то време кризе Тесла је 1887 године успео да оствари свој мотор наизменичне струје, назван доцније индукциони или асинхрони мотор, али је заједно с њим и баш ради њега морао да створи и нов систем производње и преноса наизменичне струје, т. зв. трофазни систем, који је он још онда толико разрадио и усавршио, да је цео систем и данас остао у истом стању, или како је д-р Беренд, велики американски стручњак и проналазач, рекао „он није ништа оставио следбеницима да ураде“.

Као инжењер Тесла је најпре радио у Будимпешти на увођењу телефонске централе и мреже. Ту је извршио неке поправке на телефонима, али је стално био заузет и мислима о своме мотору. Најзад је 1882 године успео да пронађе начин како ће се помоћу наизменичне струје, која непрекидно осцилира у једном и другом смислу, моћи да створи обртно магнетно поље које ће се моћи увек да окреће у истом смислу и које ће бити у стању да за собом вуче обртни део мотора.

Да би своје откриће остварио Тесла је из Пеште отишао у Стразбург па онда у Париз, а одатле у Њујорк где је најзад 12 октобра 1887 године патентирао свој мотор наизменичне струје и производњу и пренос трофазне наизменичне струје.

Патенти су му додељени 1 маја 1888 године, а 16 маја исте године на позив Удружења американских електроинжињера одржао је предавање о својим проналасцима и приказао их у раду.

Настаје велики духовни покрет у електротехници. Американска кућа Вестингхаус откупљује Теслине патенте и по том систему подиже прву централу на Нијагари, и убрзо преноси струју на даљину од 40 км. У Европи приступају најпознатије фирме Ерликон. А. Е. Г., Сименс и др. и на изложбу у Франкфурту 1891, захваљујући Теслином систему, доведена је струја са даљине од 175 км., са губицима два пута мањим но што се очекивало. Сада се у свету производи скоро искључиво трофазна наизменична струја, око 300 милијарди киловат часова годишње, што, ако рачунам један динар по киловату, износи 300 милијарди динара годишње, и по речима д-р Беренда, Американца: „Када бисмо избацили из нашег индустриског живота резултате Теслиног рада, точкови индустрије престали би да се крећу, наша електрична кола и железнице зауставили би се, наше вароши биле би у мраку, наши млинови изумрли би и опустели. Његово дело је толико далекосежно да је оно мрежа и ланац индустрије“.