Učitelj

684 Радмило ДИ. Дамиштријевић

рираних споља, друштвом, савременим животом, изграђује се код наше омладине схватање да данас рад не вреди много за успех у друштву, да боље у животу пролазе они који мање раде и да је најпаметније живети тако да се са што мање труда дође до

успеха. Такво схватање улази у морал не тако малог дела наше

омладине, она га сматра исправним, а од каквих је то кобних последица за наше младе људе, мислим да није потребно говорити. Због тешких прилика на селу наши учитељи су и иначе, мање више, врло подложни малодушности и очајању; недостатак витих идеала, амбиција за стварањима и вишим, светлијим стремљењима, недостатак, најзад, могућности за лично образовање, усавршавање и културу, убитачно је, нарочито за младе људе. Укидање писменог испита из народног језика и књижевности, на коме је ипак долазила до израза култура једног младог човека, ограничавање програма на усменом испиту из народног језика пл књижевности и свођење на обим градива за народне школе, довешће у данашње време до рапидног снижавања нивоа културе и образовања нашег учитељског подмлатка, који доцније треба да стоји на врху целокупног нашег учитељства. У жељи и лепој намери да овај испит одиста само буде практични, није се видела опасност од ових других могућности. Данашњем друштву уопште највише шкоди опскурна, полутанска, површна генерација и полуинтелигенција. А то се најмање сме допустити код оних који су, по речима свих највећих умова, стубови друштва, заједнице и државе. Најзад, има још једна ствар код писмених испита. Највећа је повика на наше младе учитеље, а то се често уопштава, да су они неписмени. То се врло често види и на практичним учитељским испитима, а и иначе. Ако се има на уму горња напомена о психози данашње омладине, настаје сада питање: како ће стећи ту културу духа, ту писменост, најзад, људи којима је правилником допуштено да не учине ништа за своје духовно изграђивање. Писменост, што значи логично, трезвено мишљење, не може се научити из уџбеника, оно се стиче дугим духовним рагвијањем преко добре лектире. Јасно је, да се она не може научити из граматике, а апсолутно је апсурдно веровати да ће се она стећи из граматике народног језика у обиму градива за народне школе. Даље, ако се деси случај (што је вероватно да ће се често дешавати ако се приме ове измене) да један кандидат, теоријски одлично спреман из педагошке групе предмета, практачно исто тако, ту своју теоријску спрему у писменом задатку из педагогије изложи тако да се њена салидност види, или се да наслутити, а у исто време у том задатку покаже недовољну писменост, како да се поступи у том случају» Код писмених задатака из педагошке групе, како се то пројектом тражи, има такође великих тешкоћа, нарочито за кандидате. Педагошко-психолошка област за давање писмених задатака није јасно одређена. Пројектом је изрично ограничена 06ласт, како на први поглед изгледа. Та област је: „сеоски, грађански и раднички миље“. Само, што друштво, сеоско, грађанско и радничко, и друштво уопште, даје само собом, својим скло-

а