Učitelj

Беневента игиниинисвеи аинвењи васса таи 5 таи ви љеинигтинниининаави ата вена пси расте

„Р

тодишњим временима. Може се рећи да је ово стихована „стварна настава“ у скраћеном издању. Песме су лако састављене са углађеношћу и заслужују“ да се истакну: Врапци и пролеће, Зечји дарови, Шева, Мали копач и колар,. Мали градинари, Пчела и трут, Непогода, Воденица и Попци.

Желети је да у будуће наш песник испева више песама са дечјим доживљајима, са елементима радње, али са гледишта, дечјег и да се клони песама које дају суве описе природе и ствари (то деца мање воле). Колете треба, да искористе понеку песмицу из ове збирке приликом обрађивања стварне наставе.

М. Р. М.

Хроника

ИТАЛИЈА

Једна оригинална метода. У часопису 1 риша деја бспоја објављен је један чланак који скреће пажњу на, педагтошку делатност двоје учитеља, мужа и жене Тапда, који примењују у својим нижим разредима основне школе у Тиволи једну оригиналну дидактичку методу, помоћу које њини ученици брзо напредују. Брачни бар Тапда израдио је врло једноставан материјал, који се састоји од предмета од картона, од дрвета и гвожђа, од којих сваки приказује једно правило из рачуна или говора. Облици, боје, покретљивост, састављање и растављање доприносе приказивању и многострукој примени, потетичу пажњу ученика и забављају их. Метода ових супруга нема никакве доктринарне претензије: то је једноставна практична метода, која води право циљу, даје највећи успех за најкраће време, издиже активност дечје интелитенције до највишег степена и чини је аутодидактичном; она олакшава рад учитељу и може је примењивати сваки учитељ у свакој основној школи. Нарочито преимућство има за сеоске основне школе у Италији, где три четвртине учени-

ка напушта школу после трећег или че-|

твртог разреда, па треба да науче што више предмета за кратко време.

Школе у казненим заводима, Недав-

но је Министарски савет на својој сед-

ници расправљао питање реформе затвора и казнених завода. Реформа, се односи на две главне тачке: интелекту-

н организацију надзорне службе. За припремање чиновништва установљава се нарочити течај на коме се, поред осталог, дају и основна знања из педатотије. Што се тиче уређења живота, у затворима треба поменути пажњу која се придаје настави и раду осуђеника.

Посећивање школских течајева обавезно

је за све осуђенике испод 40 година, а старијима се оставља на вољу. Крајем школске године ученици ових течајева

подвргавају се испиту који им даје пра- |

во на сведочанство о свршеној школи. Ових школа има преко 200, а још преувођења реформе било их је 28. Број осуђеника који посећују течајеве попео се од 4688 у 1928 години на око 20.000. И број свезака у библиотекама је порастао од 147.978, колико је било 31 децембра 1925 год. на 273.707 крајем 1934. Захваљујући пак бољој ортанизацији рада знатно је повећана производња, а вредност рада износила је 1983-34 год.

|око 7 милиона лира.

Односно сведочанства која се издају осуђеницима који положе испит, Министарство просвете издало је распис покрајинским инспекторима, скрећући им“ поред осталота пажњу и на то да ова сведочанства ничим не смеју потсећати“ ученика да је положио испит у времену када је бпо у затвору. И заводски жиг замениће се житом школе у чијем се: | подручју налази завод.

За учитељску децу, Национални институт за помоћ учитељима „Роза Малтони Мусолини“ у Риму, објавио је у

свима италијанским педатошким часопи-

сима правилник о стечају за одашиљање учитељске деце на летовање у приморје пли планинске крајеве. На, 1000 расположивих места у разним леотва| лиштима 800 биће бесплатних, а 200 који плаћају упола. Бављење у летовалиштима траје око 40 дана.

| НЕМАЧКА Учитељска спрема. Пошто су учитељ--

|ске школе укинуте у Вартемберту пре ално и техничко спремање чиновништва

неколико месеци и замењене педагошким академијама, ранији начин спремања учитеља задржан је само у Баварској. Државни министар, г. Шем, изјавио је у Нирнбергу, пре извесног времена, да ће и Баварска, у овој 1935-86 школској години, давати својим учитељима универзитетску спрему. Тако ће у целој Немачкој бити изједначена основа за образовање учитеља (универзитетска. спрема), нако ће остати извесне разлике: ју погледу организације и програма по

равним покрајинама (Бапдет).