Učitelj

према примебама других лица, која су на њих сугестивно деловала. Исто се понавља после концерта, позоришне претставе итд.

У решењу некога питања људи са слабо израженом емоциоалношћу потчињавају се расположењима која ствара енергичнија мањина. Лебон наглашава, као пример, да су за време француске револуције лица која су била против казне Луја ХМ!, на скупштини конвента гласала за казну, јер нису смела да се противставе одлучној и страстној мањини, већ су се просто потчинила њеном утицају.

На овом психолошком основу оснива се утицај вођа. По Фројдовим речима, „натчовека треба тражити у прошлости, а не у будућности“. Натчовек је био наш чукундед (Џгуајег), који је заузимао положај полубога. Јака личност увек налази низ оданих поклоника и ако је она већ окружена ореолом славе, онда постаје све теже отимање од њеног утицаја. Кад извојује себи положај, таква личност се преобраћа у „вођу“ и заповедника. Тако је било са чувеним војсковођама (Суваров, Наполеон), са шефовима политичких странака (Бебел, Лењин, Стаљин, Мусолини, Хитлер) итд. Вођа изазива према себи поштовање, које бојадише све мисли и расположења према њему и условљава наше понашање према њему. Онда се поштовање разраста и прелази у неку врсту одушевљења чак и обожавања. Ако се уз ово придружи и захвалност, онда се фигура вође диже до гиганских размера. Нешто је мање значење симпатичких расположења и утицаја оних према којима се осећа привлачна снага симпатија.

Најзад, једноликост расположења, симпатија и антипатија ствара се и додиром са блиским људима. У овом погледу нарочито је велико значење породице. Дете је стално у додиру са сродницима и њиховим пријатељима и подлеже њиховој сугестији симпатија или антипатија према људима које они не воле и до-. бијају склоности, које имају људи у њиховој средини. Нарочити утицај показују она лица, која су одмах освојила симпатију деце и стекла ауторитет код њих. На овоме је тако исто основан утицај пријатеља, школе и цркве. Из ове средине и од ових људи црпе се први утицаји, који понекад задржавају снагу за цео живот о претставама о рђавом и добром, о херојима који су достојни подражавања и о људима који су достојни презирања.

Унификација, интензификација, социјализацита и концентрација психологије под утицајем друштва. — Дакле, утицај масовни и лични, повремени и стални, пре свега, ствара једнообразност (унификацију) симпатија, расположења, погледа и начина делања, који карактеришу националне типове. Ова се карактеристика не може да распространи на све, јер је слична морском нивоу, где постоје плиме и осеке (Тард),

Услед заједничког живота и узајамног утицаја људи, појављује се Довећање снаге (интензификација) доживљаја. Може да се сматра као утврђени закон социјалне психологије, да снага сваких доживљаја расте у геометријској пропорцији према броју који сачињава масу људи (Бехћерев). Што је више гледалаца у позоришту, то су утисци јачи. Такмичења пред гомилом пролазе увек

7“