Učitelj
00 ______________|__
с великим успехом. Свако јавно иступање: предавања, диспути, и политички говори тим су успешнији, што има више слушалаца. Утицај масе је двостран: с једне стране већа маса се лако зарази настројењем него мања група људи и појачава настројење свакога ко се налази у гомили; с друге стране она преноси своје настројење на онога који предаје, дебатује или говори, Обично говорник одушеви гомилу, али се често и сам потчињава њеном настројењу и не говори оно што би хтео, већ оно што изазива интересовање и одобравање.
Несумњиво је да се у гомили појачава одлучност и многи ратни подвизи треба да се препишу одушевљењу, које може да се произведе само додиром са многобројном средином, која одобрава, одушевљава се и која појачава осећања. На исти начин, последица тих утицаја могу бити и актови суровости и рушења, који у обичним условима појединцима не би ни дошли на памет. У карактеристици неког ученика по његовим поступцима у разреду, увек је корисно извршити неку поправку на утицај средине.
Унификација и интензификација расположења обичне су и видне последице узајамног утицаја људи, али се овим не исцрпљују. Нарочито је важно, иако и мање познато то, што се може назвати тенденција социјализације и концентрације.
Веза са организованом групом људи ствара и ојачава симпатију према организацији, која је основана на свести о личној чврстој припадности тој организацији. Човек брани интересе породице као своје сопствене, брани част породице и чак жртвује своје интересе ради породице. Ово се запажа и у другим случајевима. „Наша“ школа, „наш“ разред и „наш“ споргски клуб то су изрази који обележавају однос према организованој групи када је свест о тој вези постала врло чврста. Ове се претставе могу преносити и на пространије организације, као на пример, на цркву и нацију: „наша“ црква „наша“ отаџбина.
Из овога става неизбежно следује готовост служења и потчињавања. Бригу о другом и служење друштву ми називамо социјализирајућим утицајем средине.
Најзад, концентрација је нешто мање приметна али по последицама врло озбиљна. Под овим термином ми подразумевамо идејни израз тежњи које карактеришу дату групу људи. Ако она није случајна и ако у овој групи постоји организација узајамног утицаја и традиције, онда се у њених чланова кристалише навикнуто понашање и ојачавају претставе о рђавом и добром. Из појединости постају генералне претставе и генералне идеје. Неки јак интелекат налази заједничке формуле и у њима се концентрирају све руководеће идеје. Генерализације ове врсте ојачавају резултате заједничности у прошлости и садашњости и распростиру их на будућност. Нарочито је велико значење тих узвишених идеја, које условљавају смисао живота, задатке нације и идеале владања. Снага ових апстрактних формула врло је велика. Оне могу кретати масе (Јоћл Режеу).
Стални Типови друштвене психологије. — На тај начин, живот у друштву формира тип друштвене психологије. Он ствара
—___- И =__