Učitelj

168

нарочито треба истаћи радове приватног доцента Др. Боже Шкерља

2) На подручју педопсихопашологије и дечје душевне хигијене требало би, разуме се, да се најпре наведу управо споменуте државне хигијенске установе, којима би — према њиховим статутима — спадао у дужност на пр. и контакт са помоћним школством (школством за недовољно развијену децу). Али, што је сасвим разумљиво, досад је било теоријски мало урађено у тим релативно младим радним центрима, који су посвећени увек претежно више практичким задацима. — Више се може очекивати од самосталне јавне „Станице за психохигијену“ у Загребу, која је недавно произашла из првобитне приватне иницијативе. Стојећи под управом примариуса Др. Иве Херцога п уз живахну сарадњу Рг. шед. е, рћ. 7. Рорбахера поставила си је она задатак пре свега да отпочне радом на прибирању материјала који ће служити у чисто теоретске сврхе, протезати се на сва питања која се односе на духовно здравље народа у најширем смислу те речи и који ће се и публиковати уз примену научних метода, а затим ће се имати у виду и све могућности за примену и то претежно у медицини, педагогици, старању за младеж, криминалној педагогици и дечјој јуриспруденцији (правосуђу за децу. младеж). Извршен је већ извесан рад на прибирању материјала, који обећава да буде од значаја и у компаративно-психијатријском погледу.

Од појединачних радова може се на томе медицинско-педагошком пољу у најширем смислу да наброји врло мало оригиналних ema Kao: Dr. B. Dfagaš, Otrok od 1 do 7 leta, Ljublj. „Драг. Бранковић, Општа педагогика лечења с психопатологијом (Бгд. 1982). — Dr. Frah Žoeč, Ali je spolna vzgoja potrebna? ili prerada Miloš Borojević-Ziehen, Urođene defeki-psmoze kod djece (urođena slaboumnosti), Bjelovar 1929; нешто се налази и у часопису за сва подручја васпитања анормалних „Глас недужних“ (уредн. Фердинанд Ј. Маслић), о коме ће још бити речи, као и у педагошким часописима (Павле Љошић, В. Мази, Др. Фран Чибеј, Милица Ступанова, Карел Лобершек, Аница Лебарјева, Аншон, Скала, Густав Шилих). Напротив имамо бројне преводе из различитих језика који зацело врше добру пионирску мисију.

3) Обзиром на обичај да се „индивилуалнопспхолошка“ (Адлер, Јунг) и „исихоаналшшичка“ (Фројд) литература обрађују надовезујући на педопатолошку, нека нам овде буде дозвољено да учинимо неколико напомена које се односе и на то. Као потстрек и увод у прави рад дејствовали су и на томе подручју, разуме се, пре свега преводи (такође и с француског) некојих главних дела, који делимице потичу од уважених руку као на пр. Фројдов „Увод у психоанализу“ што га је превео унив. проф. Др. Бранислав Лоренц, Адлерово „Познавање човека“ (превели: унив. проф. Др. Влад. Дворниковић и доцент Др. Милош Ђурић). Али могу се навести и самосталнији радови, Тако је на пр. универзитетски

2 Упореди његов рад „Зосјато-атгоројозка 5ифја К ургазапји тапјугедnega otroka* (Pedag. zbornik Slov. šol. matice, Liubljana 1933).