Učitelj

178

први претседник опет Др. Шиловић и која је од 1933 год. учлањена у Интернационалну унију за помоћ emu (L'Union Internationale de Secours aux Enfants) y Женеви. И „Народна заштита“ и Југословенска унија имају своје органе („Народна заштита“ од 1916 год. односно „Народни подмладак“ од 1985 год.), а прва има и своју библиотеку („Слово“) у којој су изашли многи радови који имају и теоретско-педолошки значај." Од многобројних сарадника из тих кругова као и од других радника који раде теоријски у томе правцу да споменемо само имена: Др. Машија Амброжић, Антон Скала, Милена Атанацковић, Франц Горшим, Васа Лазаревић“, Густав Шилих“, Слободан Видаковић.“ Југословенска унија за заштиту деце одржала је свој први конгрес крајем 1935 год. у Београду. Да би га карактерисали навешћемо из његова радног програма две главне теме за дискусију: 1) смештање деце у породице, и 2) расна хигијена и дечја заштита. Унија је била заступљена и на | балканском конгресу за заштиту деце који је одржан у Атини у пролеће 1936 године. За тај конгрес спремљена су и у засебној књизи (у француском одн. немачком преводу) отштампана 24 реферата која обухватају целокупан рад на социјално-здравственој заштити деце у Југославији", . 3) И уређајима (установама) за негу (подизање) омладине поклањају у последње време и наша држава и наше друштво велику пажњу. Треба овде само да се сетимо бројних спортских и гимнастичких друштава учлањених у соколском и орловском (крижарском) савезу, Феријалног савеза, — чија се разграната мрежа склоништа, феријалних домова и колонија простире целом земљом, — феријалних колонија на суву и на мору, домова за шегрше, омладинских апстшиненшских друштава, удружења за унапређивање дечје књижевности са њиховим омладинским кружоцима за читање (Загреб, Београд) итд. О некоме правом омладинском п0крету (на пр. у смислу немачког) једва би се могло у нас говорити; што би од тога и могло да постоји, исувише је политички и конфесионално условљено. Нека омладинска идеологија могла би се још најпре очекивати на пр. од скаушског покреша или од Подмлашка друштва Црвеног крста. Оба ова покрета ухватила су код нас чврста корена. Али, како је познато, оба су ова покрета изграђена на принципима што их је старија генерација донела омладини, при чему свака народност може да укаже на своје

4. Упореди: 50. Катоуг, „Заугетепо зтагапје za diecui mladež“ („Slovo* 3—4); Dr. Miloš Popović, „Dečje pitanje* („Slovo“ 1); MD. Josip Silović „Vanbračna dieca“ („Slovo“ 5).

42 „Заводи за васпитање деце и млађих малолетника“ (Београд 1934).

43 „За спас напуштене деце“ (Београд 1985).

#“ „Problem roditeliske vzgoie" — „Роропик“ 1934/5.

+ „Станбена беда као узрок друштвене дегенерације“ (Београд 1935); угледни прашки социолог Др. Зенкл рачуна ово дело међу најбоље европске публикације ове врсте.

46 Као пробе да наведемо: „Сиротишта и дечји домови за ученике у Југославији“ (унив, проф. Др. А. Костић) — „Феријалне колоније у Југославији“ (Проф. Зечевић) — „Настава дечје хигијене у Југославији“ (унив. проф. Др. М. Амброжић) — „Шегртско питање и заштита шегрта у Југославији“ (Б. Крекић).