Učitelj

183

сваки да нам се насмеје, сваки ће ни пребаци, ће каже: „Види, бре, овај деца све девојке преузеше, а овија старци остадоше с празне руке! Ники га не гледа и не мож' се никад ожену!“ Ја па, туј скоро, удари" Ц, усред оро, и он се саг, чујем, спрема да ме бије с неки његови другари. (УП; 21).

ТАБЕЛА = авва винове Зе ЛЕ АНА ДР 2 ПР ПАКИ ФИА ТИ ЕТ ЕЕРИРАРА [ Узроци удруживања 12 Дечаци и младићи по годинама ин 8 Маи Па 14115 16|17|18| 19 20| 21 | 22] 28 | 24 Осећање ниже вредности и по- | моћ у невољи . ...... 2 1 – | 1| 4 | Осећање ниже вредности и .. | заједнички рад... .... 1 | 1 1 | 3 = а _- а | Заједничка игра .. ·..:. 2 | 1 ла з _ Узајмна материјална... .. ји | Е потпомагања ....-.. | 1 1 | == -| Беспомоћност у туђини, ... | непознатом крају. . .. .. И] ита Потреба задуховим .... + ЗОЛИЖЕНОМ о оцене сна | 1 1 Заједничка одбрана П НЕ у 77 од непријатеља . . . . . .. 1 1 —| 2 |___Е | | | | |

Ако и овако удружени младићи не смеју да ударе отворено на свог противника који их вређа, траже задовољење, свете се на разне начине и тиме се ослобађају осећања мање вредности.

Непредвиђене прилике понекад утичу на стварање другарства код извесних младића. Многи постану најбољи пријатељи када се изненада нађу у возу, далеком месту, селу, сабору. Када су усамљени, у непознатом месту, имају осећање мање вредности, обесхрабре се. Непрестано мисле на свој завичај и на своје рођаке, зато појава каквог познаника, чак и животиње, побуђују у њима највећу радост. Једанаести младић (23 г.) прича: „Море, ништа нема, жена, слађе, него кад си негде далеко од кућу, па нигде никога не познаваш, па кад ти таг наиђе неки познаник, море, мислиш, бре, Бог се скинаја куде тебе! Ма све живо да ти је побија тај човек, па га таг некако волиш! Па, еве, ја с Лале несам Бог те пита колко говорија, па кад бе у војску, а он дође тамо с Костадина куд њинога Добри, а ја, бре, кад ги видо', као да се Бог скину пред мене! Заб'рави ја и што смо се свађали и што несмо зборили, и све! ИМ од таг ми најбољи другови и дан данас. Е, мој бато, знаш ли ти кад се човек одаљи од кућу, па куче да види из свој крај, њему је доста“. Овај исказ показује везаност сеоских младића за завичај.