Učitelj

416 дара аланина

целости да оствари; и такво се решење оставља као аманет будућности да га она оствари. Друго, практично, које претендује да се још у садашњости примени, а могуће је без великих промена у целом комплексу.

Идеално решење горњега проблема могуће је једино под овим условима.

Да се тачно фиксира: 1 Шта је задатак учитељства, шта оно има да ради у школи, а шта ван школе; 2 Који је највиши степен интелектуалног развића, који омогућава учитељу да даје максимални успех у раду; и 3 Који је то комплекс питања који треба тако решити, да се омогући учитељима да дођу на тај највиши степен интелектуалног развића, и да могу да дају максимални успех у раду. Пошто ово за сада није прецизирано, ми нисмо у стању да дочарамо слику идеалног учитеља. Стога ћемо изнети, како замишљамо практично решење овога проблема.

1

Истицањем овога проблема негира се ваљаност садашње учитељске спреме. Претпоставља се да је наш народ на таквом културном ступњу, да му нису довољни учитељи са средњом стручном спремом, већ да су потребни са академском спремом, факултетски образовани.

Откуда ово схватање» Како се појавило ово мишљењег Сигурно су — ако не и узрок — а оно бар повод за овакав критеријум сами учитељи; њихов рад, резултати њиховог рада, па чак и њихово понашање. Због тога ћемо почети са њима.

Ширење културе условљено је писменошћу. Наша писменост није давнашњег датума, али увођење народног језика у књижевност и школе, може се рећи да је баш скоро извршено. Први наши пионири писмености, сем знања азбуке, нису имали ни“ какве стручне спреме за обављање тога посла. Они су постајали учитељи онда, када су напустили своја дотадања редовна занимања, или су се уз своје главно занимање бавили и наставничким позивом. Тако су бивше занатлије или црквена и друга лица обављали учитељски посао, а да се за њега нигде и никада нису прет“ ходно спремали. Прва наша учитељска школа основана је тек 1812 год. у Сент Андреји „да би 1816 била пренета у Сомбор, где се и данас налази, а, у Крагујевцу је основана 1871 год. Јагодинску учитељску школу је основао Сретен Аџић 1898 год. (Петар Деспотовић).

Дакле, код нас тек у 19 веку почињу радити учитељи са стручном спремом.

Али буран живот нашега народа у целом 19, у почетку 20 века онемогућио је правилан рад тих првих стручно спремних лица. У 19 веку идеја ослобођења, а почетком 20 века и идеја уједињења биле су сазреле и морале се да остваре. Велику улогу у остварењу тих идеја имали су баш ти први и прави учитељи. Дубоко су урезане у памћењу нашега народа слике учитеља из краја прошлог и почетка овога века.

И док модерни назори о уређењу народних школа траже вишу, академску спрему за учитеље, народ прижељкује оне из